Завршне речи на суђењу Готовини – Туђман наредио прогон Срба
Пред Хашким трибуналом почело изношење завршне речи у случају против хрватских генерала Анте Готовине, Ивана Чермака и Младена Маркача.
Завршне речи на суђењу Готовини, Чермаку и Маркачу протичу у знаку Туђмана, кога је хашки тужилац Ален Тигер цитирао више него било ког од тројице оптужених. Србе је Туђман сматрао рак раном на тлу Хрватске, трајном претњом хрватским стратешким интересима, рекао Тигер .
Тим тужилаца и браниоци почели су изношење завршне речи у случају против хрватских генерала Анте Готовине, Ивана Чермака и Младена Маркача, који се води пред Хашким трибуналом.
Тужитељка Хашког трибунала Катрина Густафсон изјавила је да докази показују да је генерал Анте Готовина одговоран за неселективне артиљеријске нападе на српске цивиле на почетку операције „Олуја“ и за паљење и пљачку широких размера које су након „Олује“ починили његови потчињени.
„Артиљеријски напад био је само почетак учествовања генерала Готовине у удруженом злочиначком подухвату“, рекла је Густафсон у наставку завршних речи тужилаштва на суђењу хрватским генералима Готовини, Ивану Чермаку и Младену Маркачу у Хашком суду.
Густафсон је рекла да је Готовина својим понашањем и некажњавањем охрабривао даље злочине и тиме показао да је стварни циљ био прихватање, а не спречавање тих злочина, пренела је Хина.
Докази су показали да је Готовина очекивао да се његове заповеди о спречавању злочина неће испунити и да није предузимао конкретне мере које би заповедник у таквој ситуацији тражио, рекла је Густафсон.
У завршној речи на суђењу хрватском генералу Анту Готовини, тужиоци су тврдили да су током процеса доказали да је трајно уклањање Срба из Книнске крајине било циљ операције Олуја у августу 1995. и тадашњег врха Хрватске, на челу са Фрањом Туђманом.
„Одлука Хрватске да проведе војну операцију Олуја није спорна, споран је напор дела хрватских функционера да се користе том околношћу и да елиминишу добар део српског становништва из Хрватске“, истакао је Алан Тигер, главни тужилац на суђењу против Анте Готовине, Младена Маркача и Ивана Чермака, а преноси „Јутарњи лист“.
Према Тигеровом излагању, најодговорнији је председник Туђман, кога је Тигер у нешто више од сат времена уводног излагања споменуо и цитирао на десетине пута, чак битно више него тројицу оптужених генерала, пише „Јутарњи лист“.
„Фрањо Туђман је неприкосновени вођа политички и војни вођа Хрватске, посвећен идеји ускрсле нације из прошлости. Био је уверен да су вишенационалне државе неодрживе и да је боље што је држава хомогенија. О томе је држао лекције политичарима из вишенационалних држава“, рекао је Тигер.
„Срби су за Туђмана представљали другачију цивилизацију, неспојиву с хрватском, а Хрватску је кроз историју видео као границу Истока и Запада, „која спречава продор православаца према Западу“, рекао је Тигер, а преноси „Јутарњи лист“.
„Србе је Туђман сматрао рак раном на тлу Хрватске, трајном претњом хрватским стратешким интересима. Сматрао је да се број Срба треба смањити толико да више никад не угрожава хрватску државу и одушевљено је говорио о премештању становништва“, рекао је хашки тужилац.
„Туђманове идеје су, према речима Алена Тигера, делили кључни чланови хрватског вођства. Постојали су људи који су мислили другачије, но нису били довољно снажни да се одупру том плану“, рекао је Тигер.
Десетогодишња „хашка одисеја“
Тужилаштво има шест сати за завршну реч, а свака обрана по два и по. То време одбране могу поделити између себе како желе. Тужилаштво има један сат за побијање обране.
Адвокат Анте Готовине Лика Мишетић каже да се оптужени хрватски генерал осећа добро, али „нестрпљиво чека и недељу кад се износе завршне речи на суђењу и још више пресуду“, пише хрватски „Јутарњи лист“.
Хрватски лист наводи да за Готовину „хашка одисеја“ траје већ више од десет година, што је двоструко дуже него што је трајао рат у Хрватској.
Тужилаштво Хашког трибунала раније је затражило од Судског већа да прогласи кривим и казни хрватске генерале Анту Готовину са 27 година затвора, Младена Маркача са 23, а Ивана Чермака са 17 година затвора, због ратних злочина за време и после акције „Олуја“, 1995. године.
„Оптужени су починили тешка дела против српског становништва Крајине на дискриминирајућој основи, уз последице великих размера“, навело је у тужилаштво у документу поднетом 16. јула.
„Њихови злочини били су опсежни и дугог трајања, почињени су насилни злочини укључујући убиства, српска је имовина систематски пљачкана и неселективно разарана, више од 90.000 Срба присилно је расељено с јасном намером да се не врате и у том смислу су предузети кораци и при томе је међународна заједница константно довођена у заблуду“, наводи се акту Тужилаштва.
Сваки од оптужених хрватских генерала „играо је активну и значајну улогу у прогону српског становништва“.