Процедурално, ситуација би требало да је јасна – тужиоци су извели све сведоке и морали би прогласити свој доказни поступак завршеним, а суђење би затим брзо могло бити приведено крају расправом о захтеву оптуженог за ослобађање, ако буде поднет, и завршним речима, будући да је Шешељ изјавио да неће доводити сведоке одбране. Окончање извођења доказа против Шешеља, оптужба, међутим, већ неко време одлаже улагањем захтева да се у спис уведе велика количина писаног материјала, укључујући Шешељеве књиге и белешке генерала Ратка Младића. Претресно веће о тим захтевима тек треба да одлучи, пошто предложена документа проучи, а када ће – не зна се.

Лидер радикала, који се сам брани од оптужби за злочине над несрбима у Хрватској, Војводини и БиХ 1991–1993., већ дуго понавља да тужилаштво злоупотребом процедуре одуговлачи поступак, свесно да не може очекивати осуђујућу пресуду. У сурету са дописницима из Хага, прошлог понедељка, главни тужилац Серж Брамерц посредно је признао да није баш најсрећнији стањем предмета против Шешеља.

Додатну неизвесност донеле су Шешељеве здравствене тегобе које су, прилично неочекивано, постале главна тема последњег судског заседања, након што је судија Антонети рекао да је од „Шешељу веома блиске особе” добио „узнемиравајуће писмо” уз које је био приложен и „налаз угледног српског кардиолога”. Француски судија зарекао се да ће учинити све да Шешељ добије најбољу здравствену негу – што је и званичан став трибунала – успут напомињући да „не жели да се затекне у ситуацији” која је задесила његове колеге у процесу Слободану Милошевићу.

Доследан себи, Шешељ је у судници факте о „аритмији и тахикардији” од којих пати „већ годину дана” и „које постају све већи проблем”, пласирао са обавезном сугестијом да поремећаје у раду његовог срца – за које „нема органског узрока” – „електронским импулсима” или на други начин изазивају непријатељске западне силе и обавештајне службе које у његовој смрти виде излаз из процеса у ћорсокаку. Гласом који му је, као ретко када, задрхтао од емоција, Шешељ је рекао да „удружено дејство тахикардије и аритмије може изазвати инфаркт и мождани удар, а шта ће изазвати – видећемо… Ако умрем, забрањујем обдукцију, то нико нема право да уради – из било ког разлога”.

Циничнији коментатори у ходницима трибунала у тим речима видели су Шешељево поистовећивање са Милошевићем, уз подсећање да је вођа радикала у једном од првих хашких наступа позвао суд да му изрекне смртну казну и његову великосрпску идеологију „учини бесмртном”. Алудирајући на смрт Милошевића, у чијој су крви после смрти од инфаркта пронађени трагови лекова који му нису били прописани, Шешељ се, међутим, оградио да послушно узима све лекове које му дају лекари у притвору, што су потврдиле и анализе његове крви, али да побољшања нема.

„Прошлог петка сам у болници Броново, под наркозом, подвргаван електрошоковима, али ни то није успело, осим што сам постао шокантна личност”, покушао је да се нашали Шешељ, рекавши да ће почетком октобра бити подвргнут хируршкој интервенцији „аблазији”, односно захвату на срцу ласерском сондом убаченом кроз крвне судове. Упркос поновљеним сугестијама да неко настоји да му у притвору нашкоди, Шешељ је, одговарајући на питање судије Флавије Латанзи, потврдио да је добровољно прихватио све третмане у болници Броново – која се, иначе, брине о здрављу холандске краљевске породице – односно да им се „није противио”.

Иако се, осим уобичајене изјаве да ће му бити омогућено најбоље доступно лечење, трибунал није оглашавао о Шешељевом здрављу, будући да се ти подаци сматрају приватним и поверљивим, озбиљност која се придаје том проблему може се видети и из Шешељевих речи да му је притворски лекар саветовао да не долази у судницу „коју види као извор стреса”. Као и до сада, Шешељ је одбио било какво одлагање процеса због његових здравствених проблема, тврдећи да се „у судници најбоље осећа”, а раније и да „није фолирант” и да га „не занимају бомбастичне дијагнозе и непотребно узбуњивање”.

Шешељево здравље било је предмет спорења и прошлог пролећа, пошто је он у судници изјавио да су вишеструке анализе његове крви дале поремећене резултате о раду јетре. Одступајући од своје праксе, трибунал је тада, преко представнице Нерме Јелачић, „неистинитим” назвао тврдње званичника Српске радикалне странке да Шешеља неко трује, а затим је објавио и резултате прегледа који су обавили холандски специјалисти, а по којим Шешељ „нема здравствених проблема, осим повишеног крвног притиска, повећане тежине и масне јетре”.

Те резултате тада је, што је суд такође објавио, оспоравао тим српских лекара, које је ангажовала одбрана, на челу са Милованом Бојићем. Српски специјалисти били су „зачуђени ниским нивоом дијагностичког поступка који примењују холандски лекари”, тврдећи да се „површним и недовољним дијагностичким поступком озбиљно угрожава и онако већ нарушено Шешељево здравље”.

Ове недеље, Шешељ се похвалио да је рад јетре нормализовао тако што је, схвативши ко су „извор и актери тог постепеног тровања”, „почео да једе само суву и храну из конзерви”. Напоменуо је да „извор и актере не може да идентификује”, зато што „нема доказа”.

Радоша Милутиновић

—————————————————

Аритмије опасне ако је оштећен срчани мишић

Званичних извештаја о погоршању здравственог стања лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља, који се налази у хашком Трибуналу, нема, али према информацијама које стижу последњих дана, он има озбиљних проблема са срцем. Познато је да Шешељ већ неколико година има висок крвни притисак и узима лекове за хипертензију, али у последњих годину дана почеле су да се појављују аритмије, поремећаји срчаног ритма. Такође, 17. септембра му је рађена електроконверзија срчаног ритма. Из извора у СРС сазнајемо да је био подвргнут и поступку дефибрилације. Наводе да му је срчани ритам враћен после пет таквих електрошокова. Последњих неколико месеци, додају, Шешељ добија лекове за лечење аритмија, који су врло моћни, али се морају дати у болничким условима.

Професора др Миодрага Грујића, кардиолога са Интерне Бе клинике Клиничког центра Србије, стручњака управо за ову област, који је недавно објавио и књигу „Срчане аритмије”, где је описао електрофизиологију, клиничке карактеристике, дијагностику и лечење аритмија, замолили смо да за„Политику” објасни суштину овог поремећаја.

– Срчане аритмије, као неправилан срчани рад могу да угрозе живот ако је срчани мишић оштећен и уколико је тахикардија, односно напад лупања срца јак. Напад лупања брзином већом од 200 удара у минути може да доведе до ниског притиска, вртоглавице, несвестице, па и губитка свести. Има много врста аритмија – истиче наш саговорник.

Међутим, уз ограду да није упознат са случајем и болешћу Војислава Шешеља и да нема чак ни податак о каквој је дијагнози или врсти аритмије реч, др Грујић каже како претпоставља да је у питању такозвана апсолутна аритмија, јер од раније је чуо да Шешељ има повишени крвни притисак.

– Срчане аритмије не морају да угрожавају живот ако су добро регулисане лековима, али у конкретном случају не могу да тврдим апсолутно ништа, јер немам податке о стању пацијента – наводи др Грујић.

 Специјално за „Политику” од дописника Бете из Хага

О. П.