PTC – 30. сеп 2010

Радован Караџић затражио одлагање суђења пред Трибуналом у Хагу јер се не осећа добро

, али је у договору са судијама ипак испитао сведока оптужбе Миломира Шоју.

Председавајући судија О Гон Квон је потом рекао да се „Караџић не осећа добро, али је пристао да унакрсно испита сведока, што (судско) веће врло цени“.

Судско веће је, по Квоновим речима, наложило судском секретаријату да се испита здравствено стање оптуженог.

Тужиоци су, у наставку рочишта, извели свог сведока Миломира Шоју који је изјавио да је, као електроинжињер, по налогу официра Војске Републике Српске, у пролеће 1995. радио на Илиџи на прилагођавању лансера за модификоване авио-бомбе.

Према оптужници која Карадџића терети за артиљеријске и снајперске нападе на цивиле у Сарајеву, ВРС је користила модификоване авио-бомбе за ударе по граду, знајући да су оне изузетно убојите, али непрецизне.

Шоја је посведочио да је прилагођавање упаљача на лансеру трајало до лета 1995. године када је присуствовао неуспешном испаљивању бомбе на хладњачу из које су ватру отварале снаге Армије БиХ. Бомба је лансирана из другог покушаја, али није достигла хладњачу, него је пала на територију под српском контролом, рекао је Шоја, додавши да је касније још пет-шест пута чуо звуке испаљивања.

Док га је Карадџић унакрсно испитивао, Шоја је потврдио да је из хладњаче и оближњег складишта често била отварана ватра на положаје Сарајевско-романијског корпуса ВРС и рекао да су то били „војни објекти“.

На сугестију оптуженог, Шоја је казао и да између лансера модификоване авио-бомбе и хладњаче „није било стамбених зграда“.

Сведок је изјавио и да је, после неуспешног испаљивања којем је присуствовао, тај лансер избачен из употребе.

Караџић је сугерисао и да је Шоју, пре него што је ступио у контакт с истражитељима хашког тужилаштва, „обрадила“ обавештајна служба БиХ (АИД), а сведок је изјавио да се „АИД понашао прилично професионално“, али да су му „и претили“.

Суђење Караџићу биће настављено у уторак, 5. октобра. Бивши председник Републике Српске оптужен је и за геноцид у Сребреници и још осам босанских општина, као и за етничко чишћење муслимана и Хрвата широм БиХ.