У спрској покрајини Косово, која је прогласила своју независност у једностраном поретку 2008. године, на помолу је политичка криза.

После оставке председника Фатмира Сејдиуа прошле недеље, на сличан корак спреман је да се одлучи премијер Хашим Тачи. То ће значити одржавање ванредних парламентарних избора, одлагање преговора између Београда и Приштине и могућу прерасподелу снага у албанском табору. Према приштинском листу Коха диторе, Сејдиу и Тачи су се већ договорили привремено да наставе сарадњу у оквиру владине коалције, као и да одрже превремене изборе, мада од званичних изјава оба политичара за сада се суздржавају. Ситуацију разматра наш аналитичар Петар Искендеров.

Формално и оставка председника Сејдиуа, лидера Демократске лиге Косова, и идеја о оставци Тачија, који се налази на челу друге водеће покрајинске снаге – Демократске странке Косова, немају „врућу“ политичку позадину. Шеф државе био је приморан да напусти своју дужност после пресуде Уставног суда, који га је оптужио за кршење основног закона Косова: за спој дужности председника и председника странке. Што се тиче оставке владе и нових избора, они су по речима потпредседника владе Хашима Кучија неопходни ради формалног „комплетирања инсититуција власти“. Јер председника Косова бира парламент, и зато су председнички избори добар повод да се реизабере његов састав, не чекајући нови рок 2011. године.

Ипак постоје све основе да се претпоставља да се данас на Косову дешава нешто више од обичног комплетирања институција власти, и да тако делују како унутрашњи, тако и спољни фактори. ЕУ већ је планирала почетак преговора између Београда и Приштине – око којих се у Србији ломе многа копља. Председник Борис Тадић оправдава њихово одржавање неопходношћу да се успостави бар техничка сарадња са косовским властима – без које Србију једноставно неће примити у ЕУ. Опозиција сматра да српске власти у истим циљевима не само да су спремне да разговарају са косовским Албанцима о техничким питањима, већ припремају основу за признање независности Косова. У резолуцији коју је ових дана примила опозициона Српска радикална странка отворено се говори да су дејства председника и владе Србије не компромис са ЕУ, већ одустајање од Косова и Метохије.

Сличне оптужбе у Србији су широко распрострањене, а нова политичка криза у тој земљи због Косова са перспективом доласка на власт антизападне опозиције САД и ЕУ очигледно није потребна. Није случајно представник ЕУ у Приштини Питер Фејт већ ставио до знања да преговори Београда и косовских власти не могу да започну без превремених косовских избора. При чему ова изјава се чула још пре тајних преговора Сејдиуа и Тачија – тачније фактички им је претходила.

Све што је наведено дозовљава да се изведе закључак да је оставка Хашима Тачија, кога Срби сматрају терористом и ратним злочинцем, део компликоване комбинације САД и ЕУ за придавање албанским властима Косова лика прихватљивијег са српску страну. Тим пре у контексту одласка доктора права Сејдиуа, који, за разлику од већине актуалних косовских руководилаца, није имао везе са ОВК и зато је био најрпихватљивија фигура за Србе. Ипак у сваком случају преговори Београда и Приштине и косовско регулисање у целини – превише су озбиљан проблем како би се решавали кадровским премештањима – одговорила је у разговору за Глас Русије експерт Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Ана Филимонова:

Међународно право ипак треба да стоји на стражи закона. Постоје међународне институције, ове проблеме треба поставити како у правном, тако и у дипломатском и другим правцима. Обична претумбација руководећих фигура међу косовским Албанцима и касније одржавање „техничких“ преговора између Београда и Приштине са нејасним дневним редом под окриљем не УН, већ ЕУ, тешко да ће моћи да изведу проблем Косова из међународно-правног ћорсокака.

Уз то западни стратези могу и да се заиграју. Превремени избори на Косову су мач са две оштрице. На њима може да победи трећа снага, која стиче све већу популарност, тачније Алијанса за будуће Косово бившег премијера Рамуша Харадинаја који се налази тренутно у Хашким трибуналу под оптужбом за ратне злочине против Срба. Ако се у Србији деси смена власти у корист Српске радикалне странке другог хашког оптуженика Војислава Шешеља – тада ће ситуација за Запад постати трагикомична. И дугоочекивани преговори између Србије и косовских власти мораће да се организују не у Бриселу, већ у Шевенингенском затвору.