Историја и Хаг
22. март 2009.
Све остало па и почињени злочини на свим странама неминовне су последице тог геноцида почињеног од стране Запада.
Снагу воље да прочита неколико десетина хиљада страница црпио је из жеље да чиста образа уђе у историју свога народа. Можда и да поправи неке грешке које је учинио на штету Срба у РСК и РС надајући се да ће то бити довољна српска жртва за дефинитивно попуштање западних притисака. Преварио се што се данас са десетогодишње дистанце много јасније види. Ипак Милошевић ће то светло место у српској историји добити. Ако не одмах онда сигурно са неком временском дистанцом.
Милошевић је политички рођен на Космету и војнички га је бранио колико је то могао у сукобу са НАТО-ом, једином супер силом света, без могућности да га било ко у томе помогне. Поле 78 дана жестоких борби направљен је компромисни мир где се резолуцијом УН 1244 гарантује наш суверенитет над тим дело наше зеље. То није победа, али се не може квалификовати поразом. Поразно је што су данашње „демократе“ успеле да за пет година владавине то подручје доведу пред отцепљење. Сада је тим западним полтронима једино важно какву форму изнаћи да се та издаја баш на први поглед не види. „Мудри“ Вук је с тога смислио слоган „више од аутономије мање од независности“ који нико у реално свету не разуме, а Вук још мање. Бивши министар Војске после њеног темељног разбијања као председник је „тријумфално“ изјавио „да Србија косово неће и војно бранити“. Када такву глупост извали председник, то је порука Свету да га уопште неће ни бранити, не схватајући ваљда да је тиме директно погазио изговорену заклетву, „да ће свим средствима бранити целовитост, суверенитет…“. Господо, тражили сте власт да ствари побољшате и добили сте је. Знали сте шта од Милошевића наслеђујете ускоро ће вас овај народ питати, шта сте и урадили. Извињавам се што у овом тужном тренутку уопште пишем о оваквим стварима, помињући те западне марионете али се осећам увређено, понижено, што вероватно осећа и сваки мислећи Србин. Умро је наш председник у неком непријатељском туђем затвору, измрцварен болешћу. Крајње бедно, национално понижавајуће, ма какав да је био. Био нам је председник и њему може да суди само овај народ који га је и бирао. Звонимир Трајковић