Taman kada pomisliš da su srpsko ponižavanje i mazohizam već isprobali sve moguće haljine, stvarnost nam zada novi modni detalj.

Ovo poslednje klečanje na kukuruzu posebne je vrste i boli koliko vređa pamet, čast i nacionalno dostojanstvo. „Ikone iz manastira i crkava koje su odnete iz Hrvatske u toku rata, biće vraćene predstavnicima hrvatskih vlasti“, glasila je rečenica u saopštenju Ministarstva kulture države Srbije.

Kada pročitate ovakvu najavu i imate malo znanja o ratu iz 90-ih, morate da se priupitate čije su to ikone, jer nemoguće da vraćamo ikone Srpske pravoslavne crkve? Ali, upravo tako! To su ikone SPC, podvučeno srpske, reči koju je juče sramni ministar kulture Bradić uporno izbegavao da izgovori.  Zatim sledi pitanje, otkud one u Srbiji? Da ih nisu Arkan i njemu slični ratni profiteri ukrali iz srpskih manastira u Hrvatskoj, pa ih Ceca i ostale udovice prodale državi kada su zapale u finansijsku krizu? Ali čak i da jesu, zar se i u tom slučaju ikone ne vraćaju vlasniku, jedinom i pravom – SPC, koja je naravno odvojena od države.
Kada pokušate da dobijete odgovore na sve ove dileme u Ministarstvu kulture zamuckuju. Bilo je nemuštih pokušaja da se čin vraćanja protumači kao odnos Engleske i Grčke po pitanju kulturnog blaga.

Englezi su svojevremeno dok su bili prvi osvajači sveta uzeli sve što su mislili da treba da ima London, a ne recimo Akropolj i tako prisvojili materijalne stvari helenskog nasleđa. Grci decenijama traže da im vrate kulturno i nacionalno blago ali se „džentlmeni“ brane podacima da su mnogo uložili u očuvanje antičkih svetinja i da, uostalom, to predstavlja nasleđe celog čovečanstva, a ne samo savremenih Grka!

Naravno da je poređenje apsurdno, ali zbog prostora ne možemo da se njime bavimo. U svakom slučaju, istina je poražavajuća. Ikone koje se sada daju hrvatskim nazočnicima su svetinje koje su po blagoslovu SPC u vreme rata u bivšoj Jugoslaviji spakovane, uredno zavedene i sklonjene u Srbiju, kako bi se zaštitile od zengi, povampirenih ustaša i domoljuba. Onih koji su podjednakom strašću palili i kuće srpskih civila i srpskih crkava.

U Srbiji su restaurirane i čuvane u Muzeju SPC u Beogradu, u patrijaršijskom dvoru u Sremskim Karlovcima i u Narodnom muzeju.

Vraćaju se onima koji bi ih do juče palili, a sada ih zdušno trpaju u „nedeljivo kulturno nasleđe Hrvatske“, dok vlasnik dođe kao lopov kojem treba tutor za imovinu.

Ostaje samo da vidimo kako će završiti ovaj sramni čin, započet još letos kada je Tadić Josipoviću predao ikonu Bogorodice iz srpskog manastira u Dalju (istu onu koju su juče svečano uručili hrvatskim predstavnicima)? Ne treba sumnjati da će Josipović i Kosor, čim uzmognu, kao veliki čovekoljubci i verskoj toleranciji skloni ljudi, te ikone vratiti u srpske crkve!

I svi su zadovoljni. I Tadić što u duhu samoproklamovanog dobrosusedstva vraća budućem potencijalnom lopovu ono što nije njegovo, i sadašnji kler SPC spreman da se odrekne svega ne bi li zaslužio što više stolica među budućim kardinalima ujedinjenog hirišćanstva. I, naravno, zvanični Zagreb koji će ovakvim suludim srpskim mazohizmom dokazati nemoguće – da je Srpska crkva sama sebe opljačkala, a da su oni uhvatili lopova i doveli ga u red sve do neke nove preimenovane Pravoslavne crkve u „lepoj njihovoj“. Živi bili pa videli.

J. Arsenović   – Vesti 28. 10. 2010.