KAKO su računari s vremenom postali sve dostupniji i pristupačniji široj sferi korisnika, informacije od značaja, privatne ili poslovne, sve češće su pohranjivane na medijima unutar računara. Taj trend je pratilo i pojeftinjenje jedinične cene prvo MB, zatim GB, i danas TB, a gustina zapisa se povećavala sa sve bržim razvojem tehnologije. Često, napredak tehnologije i masovna proizvodnja sa sobom donose i lošiji kvalitet izrade samih uređaja. Pristupačne cene su omogućile masovnu prodaju hard diskova velikog kapaciteta na kojima se čuva velika količina podataka. Nažalost, veća količina podataka smeštena na jednom takvom mediju neminovno znači i mnogo veći gubitak kada uređaj prestane da radi. U razgovoru sa stručnjacima iz prve srpske laboratorije za spasavanje podataka Data Solutions, saznajemo da do gubitka podataka najčešće dolazi u tri slučaja. Prvi je tzv. ljudski faktor, kada ljudi slučajno ili namerno obrišu podatke ili pokupe virus na internetu koji takođe može da dovede do brisanja podataka. Drugi slučaj je loša izrada memorijskih medija kada dolazi do habanja materijala, otkaza elektronike i sl. A treći slučaj je „viša sila“, odnosno nepredviđene okolnosti, udari struje, požari, poplave, itd. Ponekad je moguće da i sami uradimo nešto kako bismo povratili podatke, naročito ako je u pitanju prvi navedeni slučaj (ljudski faktor), odnosno ako su slučajno obrisani bitni podaci iz Recycle Bin-a ili sl. Postoje besplatni programi koji mogu da se skinu sa interneta i da to efikasno odrade umesto nas. Ali ako se upuštate u to, savet je da nikako ne treba raditi na tom istom hard disku gde se desilo gubljenje podataka, već treba iskopirati sve na drugi hard disk i na njemu raditi sve što je potrebno. U slučaju da nešto ne uradite kako treba, prvi disk će vam ostati za svaki slučaj, pa možete da se obratite za pomoć profesionalcima koji se time bave. […]