Miodrag Linta, predsednik Koalicije izbegličkih udruženja u Srbiji

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji Miodrag Linta poziva Srbe u matici i dijaspori i ostale građane koji u Hrvatskoj imaju imovinska i druga prava da potpisom podrže peticiju izbeglih i prognanih i tako upute snažnu poruku međunarodnoj javnosti da se mora pronaći trajno i pravedno rešenje njihovih brojnih problema.
Miodrag Linta, predsednik Koalicije izbegličkih udruženja u Srbiji

– Više od 400.000 izbeglih i prognanih Srba i veliki broj ljudi poreklom iz Hrvatske traže rešenje mnogih problema u skladu sa načelom jednakopravnosti, a poslednji je voz da se za to izborimo pre nego što Hrvatska potpiše ugovor o pristupanju sa EU – kaže Linta za „Vesti“ i ističe da bi peticija da dovede do prvog suštinski dijaloga Brisela i Zagreba u koji će biti uključen Beograd.

Kada počinje prikupljanje potpisa i šta konkretno tražite peticijom?

– Danas traje do 31. januara iduće godine. Pozivajući se na međunarodne dokumente o ljudskim pravima, i bilateralne sporazume Srbije i Hrvatske tražimo povratak imovine, njenu obnovu i pravičnu nadoknadu, iste uslove otkupa stanova, regulisanje radnog staža, penzija, dinarske i devizne štednje, novčanu nadoknadu za neučešće u privatizaciji, reviziju presuda za ratne zločine donetih u odsustvu okrivljenih, ujednačeno procesuiranje ratnih zločina i etički motivisanih suđenja, završetak ekshumacija i identifikacija nestalih.

Očekujete li da će otopljavanje odnosa Beograda i Zagreba pokrenuti i rešenja za probleme koji muče izbegle i prognane?

– Mi pozdravljamo taj dijalog, ali razgovori dvojice šefova država u Zagrebu su pokazali da je napušten koncept prava i inaugurisana potreba svedena na formulu nužnog smeštaja za ljude u kolektivnim centrima i u privatnom smeštaju. Ne slažemo se sa novim pristupom, jer nema istinskog pomirenja i saradnje dok ne budu rešena imovinska pitanja.

Možda ste malo zakasnili sa akcijom?

– Mi smo čekali, jer smo verovali da će se sva ta pitanja rešavati kada je u januaru prošle godine Vlada Srbije donela dokument Non pejper. Dobili smo uveravanja premijera Mirka Cvetkovića da će to Srbija snažno pokrenuti u međunarodnoj zajednici. Međutim, 30. juna, Brisel je Hrvatskoj aminovao poglavlje 23, pravosuđe i ljudska prava i kad smo videli da tu nema većine naših problema odlučili smo se na peticiju svih udruženja i zavičajnih klubova, koja je poslata relevantnim institucijama od UN do svih u EU, hrvatskog i srpskog državnog vrha.

Da li vam je pomogla država Srbija?

– U ovom momentu nemamo stalni dijalog sa državnim vrhom, ali nakon peticije smatramo da će naš glas dobiti onu težinu koliko bude potpisa u njoj. Zato molimo sve koji imaju navedene probleme da nam se pridruže i daju svoj potpis. Ljudi bi trebalo da shvate da je poslednja prilika da se to reši, a smatramo da su rešenja i u interesu Zagreba, kako ne bi bilo mnogo nezadovoljnih građana, što bi na Hrvatsku bacilo svetlo da ne poštuje ljudska prava i da nije demokratska zemlja.

Hoćete li prikupljati potpise u dijaspori?

– Osim u Srbiji, prikupljaćemo potpise u Crnoj Gori, BiH i Republici Srpskoj, SAD, Kanadi, Australiji i evropskim zemljama. Apelujem i na sve u inostranstvu koji nisu ostvarili svoja prava da se uključe. Bliže podatke mogu pronaći na sajtu www.koalicija.org.rs ili na telefone 00381-11 38 20 250, 00381 3820251, radnim danom od 9 do 15 časova.

D. Dekić

15. 12. 2010. Vesti