Она је потврдила појаву институције међународног хуманитарног права у светској пракси и пратила циљ постизања одређене хуманизације вођења борбених дејстава. Државе света су преузеле на себе обавезу да чувају објекте историјског и културног наслеђа, нашавши се у епицентру борбених дејстава, а такође доприносећи максималном смањењу нанете штете. Ипак у пракси хуманитарно право је кршено исто толико као и други међународно-прави ставови. О томе размишља наш коментатор Петар Искендеров.

Овогодишњи јубилеј Хашке конвенције није округао. Делимично тиме се може објаснити одсуство дужне пажње према том датуму од стране светских медија. Пре пет година било је сасвим другачије. Педесетогодишњицу конвенције читав свет је дочекао уз експлозије у српској покрајини Косово које су још одјекивале и уништиле у марту скоро 40 српских православних цркава и манастира, од којих су многи унети у списак светског културног наслеђа УНЕСКА. А још пет година раније хашке конвенције су се сећали уз одјекивање НАТО бомби које су падале на Југославију. Започета под измишљеним изговором спречавања хуманитарне катастрофе, НАТО дејства не само да су провоцирала праву хуманитарну катастрофу, већ су нанела и неисправљиву штету историјским и културним објектима, између осталог из 12-14. века.
Зашто се то дешава у савременом свету? Зашто су девалвирали не само морални принципи, већ и они ставови под којима су се потписали представници водећих светских држава? Чини се да се одговор крије у геополитичким играма, које се последње две деценије воде на Балкану, па и на читавом евроазијском простору. За учеснике ових игара очување културних и историјских споменика има другостепени карактер у поређењу са достигнућима других, важнијих циљева – сматра експерт катедре за упоредну политикологију МГИМО РФ Јелена Пономарева.

Балкан као политички простор постао је ареал на којем се заиста опробавају многе сасвим нове технологије. Моралне вредности, вера, историјске и културне традиције у том геополитичкој игри носе подчињени карактер, зато се не треба чудити што су се у самом центру Европе, уз одобравање НАТО миротвораца, а понекад уз њихово непосредно учешће, претворили у рушевине историјси и културни споменици, формално заштићени улгедом УН, истакла је Јелена Пономарева.
Овакав неутешан закључак изводи наш експерт. У своје име додајемо да ће слична ситуација постојати све док поједине земље и њихови војно-политички блокови буду сматрали себе изнад права и морала, а други се прећутно слагали са оваквим стањем ствари. У свету где тријумфује право јачег, хуманитарне вредности остају обесправљене.