Најрадоснији хришћански празник, дан рођења Христовог, данас прослављају Српска православна црква и цркве које признају Јулијански календар.

Патријарх  служи прву Божићну литургију у храму Светог Саве у Београду.

Према јеванђељу, Исус Христос је рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звезда која се кретала од Истока према Западу зауставила изнад пећине крај Витлејема.

Као датум Христовог рођења, 25. децембар, уведен је у четвртом веку, у време цара Аркадија. Овај датум се и данас поштује, с тим што се он, према Јулијанском календару, поклапа са Грегоријанским 7. јануаром, па православне цркве које поштују јулијанско време тог дана славе празник Рождества Исуса Христа.

На Божић хришћанске цркве славе долазак Спаситеља, који је дошао међу људе да им укаже на вредности вере у љубав, да их измири са Богом кога су се одрекли починивши први грех.

У пећини у Витлејему Марија је у сламу повила новорођеног спаситеља и поклонила му се као Богу.

„У исто време, над земљом израелском појави се велика сјајна звезда која беше необична стога што се није кретала од истока ка западу, већ се кретала према југу, а не беше на висини као све звезде већ у висини птичијег лета“, пише у Јеванђељу.

Звезду су четрдесет дана пратили тројица мудраца, Гашпар, Балтазар и Мелкиор, и стигавши у Јерусалим, у Витлејемској пећини, над којом се зауставила звезда, поклонили се детету „као цару над царевима и даривали га златом, а потом тамјаном као Бога и смирном као првосвештеника и учитеља“.

Цар Ирод је, у страху за свој престо, наредио да се у Витлејему побију сва мушка деца до две године, надајући се да ће међу њима бити и новорођени Исус. Према Јеванђељу убијено је 14.000 деце, али је света породица пребегла у Мисир у Египту, где је живела до Иродове смрти.