На дру­штве­ној мре­жи „Феј­сбук“ свој про­фил има око 900.000 осно­ва­ца и сред­њо­шко­ла­ца.

Оно што по­себ­но за­бри­ња­ва је­су раз­ло­зи због ко­јих се шко­лар­ци „на­ла­зе на ’Феј­су’“. Та­ко, пре­ма ис­тра­жи­ва­њи­ма аген­ци­ја ко­је ана­ли­зи­ра­ју ко­ри­шће­ње ин­тер­не­та, 50.000 шко­ла­ра­ца у Ср­би­ји пре­ко „Феј­сбу­ка“ уго­ва­ра ту­че и секс, 12.000 по­ста­вља сво­је го­ли­ша­ве фо­то­гра­фи­је, два ми­ли­о­на ро­ди­те­ља не зна да им де­те има про­фил и шта на ње­му ра­ди, а 20.000 га ко­ри­сти за вре­ђа­ње сво­јих вр­шња­ка.

Мла­ден Б. и Де­јан С. пре­пи­ра­ли су се не­ко­ли­ко да­на пре­ко „Феј­сбу­ка“, а он­да је њи­хо­ва сва­ђа до­би­ла епи­лог. Мла­ден Б. је ме­тал­ним бок­се­ром у гла­ву уда­рио вр­шња­ка Де­ја­на С. До­го­вор са „при­ја­те­љем“, оства­рен по­сред­ством дру­штве­не мре­же „Феј­сбук“, ума­ло ни­је ску­по ко­штао 12-го­ди­шњу уче­ни­цу пе­тог раз­ре­да јед­не но­во­сад­ске основ­не шко­ле, јер је за дла­ку ус­пе­ла да не бу­де оте­та на­сред ули­це, не­да­ле­ко од ста­на у ком жи­ви. Ово су са­мо не­ки од при­ме­ра за шта нај­мла­ђи ко­ри­сте „Феј­сбук“. Још дра­стич­ни­ји слу­ча­је­ви ти­чу се де­вој­чи­ца ста­ро­сти из­ме­ђу 13 и 17 го­ди­на. На­и­ме, мно­ге од њих по­ста­вља­ју на „Феј­сбук“ сво­је фо­то­гра­фи­је на ко­ји­ма су оскуд­но оде­ве­не. Ви­ше ни­је ни тај­на да не­ке од њих пла­ћа­ју про­фе­си­о­нал­не фо­то­гра­фе ка­ко би на сним­ци­ма би­ле што „фа­тал­ни­је“. То, пре­ма по­ли­ци­ји, пред­ста­вља пра­ви ма­мац за пе­до­фи­ле и сек­су­ал­не ма­ни­ја­ке.

Пре­ма про­шло­го­ди­шњој ан­ке­ти Ми­ни­стар­ства за те­ле­ко­му­ни­ка­ци­је и ме­диј­ске до­ку­мен­та­ци­је под на­зи­вом „Ебарт“, ро­ди­те­ље сва­ког тре­ћег де­те­та у Ср­би­ји не ин­те­ре­су­је шта оно ра­ди на ин­тер­не­ту. Европ­ске ста­ти­сти­ке, опет, на­во­де да сва­ка два­де­се­та осо­ба у ЕУ ко­ја жи­ви са де­цом твр­ди да су се она по­ве­за­ла са по­тен­ци­јал­но опа­сним ли­ци­ма упра­во пре­ко ком­пју­те­ра и то од ку­ће. У ЕУ про­шле го­ди­не је 65 од­сто осо­ба ре­дов­но ко­ри­сти­ло ин­тер­нет, док је у Ср­би­ји тај про­це­нат био 40 од­сто.

На „Феј­сбу­ку“ по­сто­ји мно­го гру­па ко­је илу­стру­ју на ко­ји на­чин се но­ве ге­не­ра­ци­је кли­на­ца об­ра­чу­на­ва­ју, ка­ко исме­ва­ју сво­је вр­шња­ке ко­ји не­ма­ју мо­дер­не па­ти­ке, па фор­ми­ра­ју гру­пе ко­је но­се на­зив „Ку­пи­мо па­ти­ке том и том“, па све до гру­па ко­је слу­же за осве­ту ка­ко бив­шим дру­га­ри­ца­ма, као што је она под на­зи­вом „Куч­ка, јад­ни­ца, мо­ја бив­ша нај­бо­ља дру­га­ри­ца“, та­ко и бив­шим љу­ба­ви­ма. На „Феј­сбу­ку“ по­сто­ји огро­ман број про­фи­ла ко­ји има­ју сли­ку жр­тве, уз ко­ју сто­је увре­дљи­ви ко­мен­та­ри као „куч­ка“, „нај­ве­ћа дро­ља на Феј­сбу­ку“, „нај­ве­ћи штре­бер“, „нај­ру­жни­ја де­вој­ка“. Ро­ди­те­љи обич­но не зна­ју да им де­ца во­де два па­ра­лел­на жи­во­та: ствар­ни и вир­ту­ел­ни.

– Про­блем је у не­до­стат­ку ко­му­ни­ка­ци­је. Ро­ди­те­љи мо­ра­ју да на­ђу вре­ме­на за сво­је де­те, да га пи­та­ју за ми­шље­ње. На осно­ву то­га, де­ца фор­ми­ра­ју ста­во­ве и сти­чу са­мо­по­у­зда­ње. Та­ква де­ца рет­ко под­ле­жу зам­ка­ма гло­бал­не мре­же – ка­же за „Прав­ду“ Та­тја­на Фи­рев­ски-Јо­ва­но­вић, пси­хо­лог.