Hrvatsko tužilaštvo izašlo sa sramnim brojkama žrtava ratnih zločina u njihovoj državi. Tokom „Oluje“ poginulo je i nestalo 1.922 Srba, ali Hrvatska čini sve da se to ne pominje

 TOKOM akcije „Oluja“ počinjena su 24 najteža ratna zločina sa ukupno 156 žrtava i 47 takozvanih običnih ubistava. Za najveći deo počinjenih zločina još traju istrage, dok je za 11 ubistava procesuirano 10 pripadnika hrvatskih oružanih snaga – podaci su koje je u javnost iznelo Državno tužilaštvo Republike Hrvatske.

Što se tiče takozvanih običnih ubistava, za ubistvo 21 žrtve postupci se vode protiv 33 osobe, dok za ostale zločine počinioci nisu otkriveni, ističu u Tužilaštvu, pri tom ne dajući podatke šta je bilo sa procesuiranim osobama.

Broj od 203 utvrđene žrtve razlikuje se od podataka Hrvatskog helsinškog odbora o 677 ubijenih i nestalih srpskih civila, a Tužilaštvo to objašnjava činjenicom da HHO nije razdvojio žrtve rata i ratnih zločina i ubistava. Tužilaštvo je pozvalo da se utvrde okolnosti stradanja svih žrtava. U Ujedinjenim nacijama, sektoru „Jug“, koji je obuhvatao severnu Dalmaciju i Liku, HHO je evidentirao 410, a na području „Sever“, koje je obuhvatalo Kordun i Baniju, 267 ubijenih i nestalih civila.

Međutim, brojke do kojih je došao Dokumentaciono-informativni centar „Veritas“ daleko su veće od onih koje iznose i hrvatsko tužilaštvo i HHO.

– Tokom „Oluje“ i posle nje, poginulo je i nestalo 1.922 Srba, a samo tokom avgusta 1995. godine ubijene su 1.764 osobe – kaže, za „Novosti“, Savo Štrbac, predsednik „Veritasa“. – Od toga, 62 odsto su civili, a među njima, polovina je starija od 60 godina. Među žrtvama su 534 žene, devetoro dece do 14 godina i devetnaestoro dece do 18 godina.

Prema Štrpčevim rečima, od ukupnog broja, rešena je sudbina 894 osobe, dok se ostali vode kao nestali. Kako naglašava, „Veritas“ raspolaže sa informacijom o 438 registrovanih grobnih mesta, iz „Oluje“, ali Hrvatska ne daje saglasnost da se tela ekshumiraju.

– Do 2000. godine u Hrvatskoj nije procesuiran nijedan slučaj ratnog zločina, jer je stav njihovog pravosuđa bio da su oni vodili odbrambeni rat – nastavlja Štrbac. – Pod snažnim pritiskom međunarodne zajednice i nas iz „Veritasa“, menja se stav, pa događaji počinju da se kvalifikuju kao ratni zločini. Oni su sami sebe ubeđivali da su samo žrtve Srba. Brojke koje iznosi hrvatsko tužilaštvo dokaz je koliko nema volje, pre svih političara, da se otkrije istina. Ukoliko presuda Haškog tribunala Anti Gotovini postane pravosnažna, što verujem da hoće, to bi moglo da nam pomogne da dokažemo da je nad Srbima izvršen genocid.

Prema pisanju pojedinih hrvatskih listova, haška presuda generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, koji su osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora, mogla bi da utre put za nova krivična gonjenja. Ovog puta, od Tužilaštva Bosne i Hercegovine, koje bi moglo da podigne optužnicu protiv visokih oficira Hrvatske vojske i Hrvatskog veća odbrane koji su 1995. učestvovali u operacijama „Maestral“ i „Južni potez“ u zapadnoj Bosni.

Na popisu osumnjičenih, osim generala Gotovine, nalaze se i Rahim Ademi, Damir Krstičević, Miljenko Filipović, Ljubo Ćesić Rojs, Stanko Sopta, Zlatan Mijo Jelić, Željko Glasnović, Slobodan Matenda i drugi. Portparol Tužilaštva BiH Selma Hećimović izjavila je da se na osnovu prijava Tužilaštva Republike Srpske sprovodi istraga zbog zločina koji su se desili za vreme operacije „Maestral“, dok u Tužilaštvu RS zasad ne žele ništa da komentarišu.

Oficirima je navodno diskretno savetovano da ne idu preko Neuma, jer bi mogli da budu uhapšeni. Podseća se i da sudski organi BiH procese za ratne zločine ne vode na isti način kao u Hagu, odnosno da se pojedinac ne tereti za komandnu već isključivo za ličnu odgovornost.

KNjIGA O “OLUJI“

KNjIŽEVNIK i publicista Đakomo Skoti, rođeni Napolitanac, koji živi i radi u Hrvatskoj, prošle godine objavio je knjigu „Hrvatska operacija Oluja“. Kako sam ističe, radi se o svojevrsnom dnevniku događaja pisanom kako bi se sačuvalo sećanje na zločine koji su prećutani ili za koje se nije znalo.

 NOVOSTI – N. B. | 25. april 2011