Ускоро власти Србије намеравају да представе СБ УН нацрт резолуције који предвиђа спровођење под окриљем УН независне истраге злочина на Косову. Своју намеру да стане на чело овакве истраге већ је изјавила бивши тужилац Међунаордног кривичног трибунала за бившу Југославију Карла дел Понте. Познајем дати случај и ситуацију око њега, знам људе умешане у њега и имам огромно искуство, изјавила је она за београдски Блиц. Ипак западне престонице за сада не намеравају да пусте да истрагу врше ни УН, ни Карла дел Понте. Тему наставља наш аналитичар Петар Искендеров.

Настала је споља парадоксална ситуација. На страни Србије нашле су се Парламентарна скупштина СЕ и Карла дел Понте – које раније нико не би смео да осумњичи за просрпске симпатије. А супротставља им се у првом реду ЕУ, која, рекло би се, треба више од других да буде заинтересована да правосуђе тријумфује у Европи.

Између осталог, овај парадокс је само привидан, он има своје паралеле у другим конфликтним регионима савременог света. Јер против свестране истраге под окриљем УН традиционално се залажу оне земље и организације које имају шта да крију. На пример, САД брижљиво прате да се не прочују злочини њихових војника и Ираку. НАТО тежи да монополизује контролу над дешавањима у Авганистану. Он жури да реши војним путем унутрашње проблеме Либије – опет без укључивања институција УН.

Међутим, управо НАТО и друге западне институције треба да сносе свој део одговорности за операције не само на Балкану, већ и у другим конфликтним регионима – истакла је у интервјуу за Глас Русије експерт Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Ана Филимонова.

 

Одговорност за насталу ситуацију сноси у првом реду Северноатлантска алијанса. Управо она стоји иза војних операција и иза свих њихових последица. Ипак према НАТО-у се не покрећу за сада никакве примедбе на међународно-правном нивоу. А сви покушаји међународне јавности макар објективно да се разабере са ситуацијом наилази на жестоко одбијање оних који су декларативно присвојили свеби војна, полицијска и административна овлашћења.

Треба подсетити на крилатицу руководиоца америчке окупационе администрације у Ираку 2003-2004. године Пола Бремера. Он је једном прецизно приметио да влада која се формира под контролом САД у Ираку има да постане најмногобројнија амбасада САД. У случају Косова монополску контролу покушавају солидарно да очувају САД и ЕУ. Зато и теже да учине истрагу злочина албанских сепаратиста својом унутрашњом ствари, како би избегли непожљени одјек.