Још од тренутка када је први тамнопути председник САД изабрао себи за потпредседника Џозефа Бајдена мучи ме једно питање: да ли је господин Обама чуо како је његова десна рука и политички гуру говорио о целом једном народу да је то „гомила неписмених, дегенерисаних децоубица, касапа и сексуалних силеџија“? А тако нешто је и заиста било, јер ничим се другим, изузев сличних „аргумената“, није могло објаснити бомбардовање мирних и снених градова једне земље у самом срцу Европе.
Уосталом, још док је био сенатор у Конгресу је добио надимак „човек без филтера“, или, како је приметио један амерички експерт, проучавајући председничке кандидате 1988. године, „Џо нема представу о томе шта је хтео да каже док то не изговори наглас“.

Свог садашњег шефа такође је наградио једним веома сумњивим с полититкоректног гледишта комплиментом, рекавши како је „Обама први Афроамериканац који јасно говори, који је бистар, који не заступа екстремне погледе и који је погодан за приказивање“. Ништа зато, Обама му је све опростио, чак га је именовао за свог потпредседника и свет ће то морати, хтео — не хтео, да прихвати.
Али, ако се речи још и дају некако прогутати, са делима је далеко теже. Зна се да је управо Бајден најозбиљније утицао на доношење одлуке о бомбардовању Југославије. Шта више, Бајден је критиковао Клинтона јер се овај није усудио да отпочне копнену операцију, тврдећи да се не треба плашити америчких жртава и да Београду треба наметнути окупацију како је то својевремено било учињено са Немачком и Јапаном. Касније, већ после отргнућа Косова од Србије, такође Бајден позивао је да се „зауставе противници новог Косова“, а саму ту канцер-државу прогласио је „првом муслиманском демократијом у свету“. На ово последње познаваоци косовских прилика одреаговали су хистеричним смехом.
И ето га сада тај човек у Београду. Долази да – а шта сте ви помислили? — „ресетује“ односе. Слично као са Русијом, коју у својој дугој карјери за шта све није оптуживао – од повратка ауторитаризму под Путином, до покушаја да у току првих шет Обаминих месеци „генерише“ међународну кризу, како би „тестрирала храброст“ новог председника. Било је и ситница у стилу – „ми ћемо натерати Русију да одговара за своје поступке и помоћи Грузији у обнови“.
А што се тиче реалних разлога посете Џозефа Бајдена Балкану, ту је све сасвим једноставно. Треба проверити стање америчких пројеката као што су Босна и Хрецеговина и Косово, и уверити се да је жеља Србије да се придружи Европској унији јача од њене неприродне везаности за део своје исконске територије. И још треба проверити шта су ти Руси замислили са својим гасоводом, како тече регионализација Србије и зашто то Београд не жури са ступањем у НАТО – ту нешто очито није у реду. И управо је из тих, радне природе разлога престоница „регионалног лидера“ — тако сами они кажу за Београд — стиснута у плану посете негде између Сарајева и Приштине.