V. C. SPASOJEVIĆ – A. PALIĆ | 03. septembar 2011

U Beogradu počinje skup zemalja „Trećeg sveta“, povodom pola veka od osnivanja organizacije. Mada ovaj pokret mnogi smatraju marginalnim, skup predstavlja veliku podršku našoj zemlji

BEOGRAD će naredna dva dana ponovo biti centar sveta. Jubilarna ministarska konferencija, koja se organizuje povodom pola veka Pokreta nesvrstanih, ostaće upamćena zbog činjenice da u srpsku prestonicu dolazi čak 100 delegacija, od Kube do Belorusije.

Svi veliki prestonički hoteli već su puni, a samo princ od Bruneja dolazi sa svitom od 25 ljudi, koja će zauzeti dva sprata u „Hajatu“. Posle dugo vremena, svetla svetske pozornice, ovoga puta u pozitivnom kontekstu, biće uperena u glavni grad Srbije.

– Ovaj skup predstavlja veliku moralnu podršku našoj zemlji. Pokazaćemo da imamo prijatelje u svetu – kaže Predrag Simić, profesor međunarodne politike na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Mada ovaj pokret mnogi danas smatraju marginalnim, činjenica je da zemlje „trećeg sveta“ čine oko dve trećine članica UN i imaju blizu dve milijarde stanovnika. U pokretu su neke od najbogatijih država, poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i neke od najsiromašnijih afričkih zemalja, u kojima je prosečni prihod po stanovniku manji od dolara dnevno.

Među nesvrstanima nalazi se većina arapskih zemalja i skoro svi ostali veliki proizvođači i izvoznici nafte, gasa i minerala, važni ekonomski partneri SAD, Japana, Kanade i zapadne Evrope. Jedan od osnivača, Indija, članica je moćnog BRIK-a. Druge dve članice, Kina i Brazil, posmatrači su.

Takođe, više članica i posmatrača nalazi se u Grupi 20 ekonomski najjačih država sveta.

– Kad smo mi u pitanju, veliki nesvrstani imaju značaj jer je zahvaljujući njima usporen proces priznavanja nezavisnosti Kosova – naglašava Simić. – Da nije bilo njih, danas bi mnogo veći broj zemalja priznao zvaničnu Prištinu. Što se tiče ekonomske saradnje sa ovim zemljama, ta dimenzija je, ipak, prenaglašena.

Prema rečima Vladislava Jovanovića, bivšeg ministra inostranih poslova SR Jugoslavije, predstojeći samit će biti samo senka nekadašnjih.

– I sam pokret je daleko od onoga što je bio u periodu Hladnog rata, kada su nesvrstani mogli da se „klackaju“ između Istoka i zapada, i tako ostvaruju svoje interese. Sa pobedom Zapadne Evrope i Amerike prestala je potreba za „trećima“, a ne treba zaboraviti ni da su mnoge članice potpale pod direktan uticaj velikih sila – objašnjava Jovanović.

On je jedan od onih koji smatraju da će ova manifestacija biti samo nostalgično odavanje počasti nekadašnjoj uticajnoj organizaciji.

Osim zemalja iz Afrike, Azije i

Latinske Amerike, samitu će prisustvovati i predstavnici bivših jugoslovenskih republika. Razlog za to je, između ostalog, njihovo interesovanje za ekonomsku saradnju sa „trećim svetom“.

Što se tiče ekonomske saradnje Srbije i nesvrstanih, ona je daleko ispod realnih mogućnosti, smatra Zorica Jekić iz Privredne komore Srbije. Ali, kako ističe, naša preduzeća izvode investicione radove u nekoliko nesvrstanih zemalja, čija se vrednost procenjuje na više stotina miliona dolara („Hidrotehnika-Hidroenergetika“ u Tunisu i Alžiru, „Energoprojekt“ u Nigeriji, Kataru, Ugandi, Gani, Peruu…, „Planum“ u Maroku i Angoli).

Najveću robnu razmenu imamo sa Indijom, ali i najveći spoljnotrgovinski deficit.

– Što se tiče ostalih, otvorili smo dosta oblasti za saradnju sa zemljama severne Afrike (Egipat, Alžir), Azije (Iran, Irak, Kuvajt, Indija, Indonezija) i Latinske Amerike (Kuba, Peru), a u poslednje vreme intenzivirana je saradnja sa nekoliko zemalja subsaharske Afrike (JAR, Zambija, Gana, Nigerija, Angola, DR Kongo, Namibija, Etiopija…), gde očekujemo velike ugovore i za investicione radove i za plasman robe – kaže Jekić.

Srbija u zemlje „trećeg sveta“ izvozi mahom proizvode crne i obojene metalurgije, žitarice i raznovrsne prehrambene proizvode, kao i ambalažu za njih, lekove i, u poslednje vreme, sve više proizvode IT sektora. Uvozimo sirovine za konditorsku, farmaceutsku i duvansku industriju, naftu i sirovine za petrohemiju, nešto ruda i proizvode tekstilne industrije.

Nekada su Alžir, Egipat i Indonezija bili zlatno tržište za naše građevince, a afričke zemlje za vojnu industriju. Alžir je i danas u središtu napora PKS da tamo vrati domaće građevinare, s obzirom da ova zemlja gradi više od milion socijalnih stanova. U okviru vojne industrije, u toku je realizacija značajnih ugovora sa Irakom i Alžirom, a naše firme poslove očekuju i u zemljama „crne Afrike“ i jugoistočne Azije.

– Nesvrstani danas imaju istaknuto mesto u globalnoj ekonomiji. Kod svih imamo otvorena vrata upravo za one proizvode i usluge kojima smo kod njih ranije stekli odlične reference – kaže Jekić.

KO SU SVE ČLANICE

Članice pokreta nesvrstanih: Avganistan, Alžir, Angola, Antigva i Barbuda, Bahami, Bahrein, Bangladeš, Barbados, Belize, Benin, Belorusija, Bocvana, Bolivija, Brunej, Burkina Faso, Burundi, Butan, Čad, Čile, DR Kongo, Dominika, Dominikanska Republika, Džibuti, Egipat, Ekvador, Ekvatorska Gvineja, Eritreja, Etiopija, Filipini, Gabon, Gambija, Gana, Grenada, Gvajana, Gvatemala, Gvineja, Gvineja Bisao, Haiti, Honduras, Indija, Indonezija, Irak, Iran, Istočni Timor, Jamajka, Jemen, Jordan, Južna Afrika, Kambodža, Kamerun, Zelenortska Ostrva, Katar, Kenija, Kolumbija, Komori, Republika Kongo, Kuba, Kuvajt, Laos, Lesoto, Liban, Liberija, Libija, Madagaskar, Malavi, Maldivi, Malezija, Mali, Maroko, Mauricijus, Mauritanija, Mjanmar, Mongolija, Mozambik, Namibija, Nepal, Nikaragva, Niger, Nigerija, Obala Slonovače, Oman, Pakistan, Palestina, Panama, Nova Gvineja, Peru, Ruanda, Srednjoafrička Republika, Saudijska Arabija, Sejšeli, Senegal, Sirija, Sijera Leone, Singapur, Severna Koreja, Somalija, Sudan, Surinam, Svazilend, Sveta Lucija, Sveti Kristofor i Nevis, Sveti Toma i Principe, Sveti Vinsent i Grenadini, Sri Lanka, Tajland, Tanzanija, Togo, Trinidad i Tobago, Tunis, Turkmenistan, Uganda, Ujedinjeni Arapski Emirati, Uzbekistan, Vanuatu, Venecuela, Vijetnam, Zambija, Zimbabve.

SPOMEN-PLOČA U GROCKOJ

Između čokota vinove loze i neugledne česme u dvorištu porodice Došljak u Grockoj nadomak Beograda, smestio se neobičan ukras. Bronzana tabla sa natpisom „Beogradska konferencija 1961“. i portretima osnivača Pokreta nesvrstanih.

Spomenik je, valjda u nekom od ideoloških „čišćenja“ grada, završio u podrumu njihove kuće u Grockoj.

– Kuću smo 2001. godine kupili od penzionisanog generala JNA, danas pokojnog – objašnjava Zoran Došljak. – Dok je sređivao podrum, moj otac je pronašao prašinom prekrivenu spomen-ploču. Obrisao je i odlučio da je postavi u sopstvenom dvorištu.

Zašto je to učinio, Zoran ne zna da objasni. Valjda je osetio da spomenicima nije mesto u podrumima. A kako to obično biva, ponovo je došlo vreme da se sa Pokreta nesvrstanih obriše prašina i da ih kao pre šezdeset godina u punom sjaju dočekamo u prestonici. (V. M.)

Kako se Beograd pre 50 godina spremao za doček učesnika prvog samita, a kako se priprema ovih dana:

JOVANKA BROZ SA SESTRAMA DŽONA KENEDIJA

Kada se Beograd, pre tačno pola veka, pripremao za prvi samit, za dva meseca renovirano je 350 ugostiteljskih objekata, među kojima i svi tadašnji hoteli. Porušeno je više nehigijenskih naselja u vidokrugu učesnika konferencije, a njihovi žitelji smešteni su u nove stanove na Banovom brdu. Izgrađeno je 40 novih ulica, rekonstruisani vodovod i kanalizacija, kao i ulično osvetljenje.

Na Terazijama i drugim trgovima pojavile su se prve svetleće reklame. Ulica kneza Miloša ukrašena je grbovima zemalja učesnica. I Kalemegdan je bio noću osvetljen, kako bi gosti u potpunosti uživali u siluetama drevne beogradske tvrđave. Ceo projekt vodio je lično gradonačelnik Beograda Branko Pešić.

Uvodnog dana Konferencije građani su stajali u špaliru dugom nekoliko kilometara, a prostor preko puta zgrade Savezne narodne skupštine bio je ispunjen.

Prva dama Jovanka Broz „družila“ se sa suprugama učesnika konferencije, a na dan njenog početka primila je i sestre predsednika SAD Džona Kenedija, koje su u to vreme, kao turisti, boravile u Jugoslaviji.

Konferenciju je pratilo više od 850 domaćih i stranih novinara.

ISTORIJA: OD BEOGRADA DO BEOGRADA

Pokret nesvrstanih osnovan je pre 50 godina u Beogradu, kao front „trećeg sveta“ protiv dominacije dva vojna bloka: zapadnog NATO i istočnog Varšavskog ugovora. Osnivačka konferencija održana je od 1. do 6. septembra 1961. u zgradi Narodne skupštine, koja je za tu priliku bila posebno preuređena.

Na samitu su učestvovali šefovi država i vlada 25 vanblokovskih zemalja, većina iz Afrike i Azije i dve evropske: Avganistan, Alžir, Burma, Cejlon, Etiopija, Gana, Gvineja, Indija, Indonezija, Irak, Jemen, Jugoslavija, Kambodža, Kipar, Kongo, Kuba, Liban, Maroko, Mali, Nepal, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Tunis i Ujedinjena Arapska Republika, koju su tada činili Egipat i Sirija.

Na samitu je u centru pažnje bila „velika četvorka“: predsednici Indije Džavaharlal Nehru, Gane Kvame Nkrumah, Egipta Gamal Abdel Naser Indonezije Ahmed Sukarno, i Jugoslavije Josip Broz Tito.

Jugoslavija je bila domaćin samita Pokreta nesvrstanih i početkom septembra 1989. godine, u Beogradu. Pokret je, bez sumnje, odigrao određenu ulogu u oslobođanju pojedinih zemalja od kolonijalnih sila. Prve pukotine u njemu pojavile su se kada su neke članice počele da se priklanjaju Sovjetskom Savezu, a druge Americi.