Gađanje Banskih dvora, sedišta predsednika i vlade, uz isticanje tromesečnog moratorijuma na proglašenje nezavisnosti, dogovorenog početkom jula 1991. godine na Brionima, bili su povod za sednicu hrvatskog Sabora na kojoj je sledećeg dana, 8. oktobra, doneta odluka o prekidu svih državno-pravnih odnosa sa SFRJ.

Međutim, do danas su istrajale sumnje o tome da je taj napad zapravo insceniran, jer su Tuđman i njegovi gosti – predsednik savezne vlade Ante Marković, predsednik predsedništva SFRJ Stjepan Mesić, hrvatski ministar odbrane Gojko Šušak i direktor HTV Antun Vrdoljak, i pored oštećenja zgrade, prošli nepovređeni s obzirom da je sastanak završen baš koji minut pre navodnog gađanja raketama.

Boško Petković, pravnik i dugogodišnji službenik, koji je svoj radni vek proveo u Saboru, izražava sumnje da su projektili JNA gađali Tuđmanovo sedište, a u novoj knjizi koju priprema opisuje šta se, prema njegovom tumačenju, dešavalo 7. oktobra 1991. oko Tuđmanovog sedišta.

Tog dana Petković je radio u svojoj kancelariji u Saboru, dok su preko puta Markovog trga na sastanku, a onda i ručku kod Tuđmana bili Marković i ostali.

On govori o tome kako je pred sam napad u zgradi zavladala potpuna tišina, zaposleni nestali sa svojih mesta, a automobili sa parkinga na trgu.

„To je bilo više nego dovoljno da shvatim da se nešto dešava o čemu nisam obavešten, te sam na brzinu spremio stvari i odjurio napolje“, piše Petković.

On podseća da je u televizijskim izveštajima o navodnom napadu isticano je da su „u Banskim dvorima bila tri predsednika, sva tri Hrvati“ i da su nepovređeni, jer su se, samo minut ranije, sa sprata gde su bili, spustili u sklonište zgrade.

Petković govori i o tome kako je narednog dana, prilikom razgledanja mesta eksplozije, uočio da na zgradi Sabora s druge strane nije bilo oštećenja ni razbijenih prozora i da nije bilo ni kratera koji bi stvorio projektil prilikom pada i eksplozije, a da su oštećenja nastala od eksplozije koja je došla odozdo, a ne od avionskog projektila.

„Uz stalnu stražu nije postojala mogućnost da iko, osim zaposlenih, unese toliku količinu eksploziva i neprimećeno je postavi u dvorišni deo zgrade“, seća se Petković u izjavi za Tanjug.

Dan posle bombardovanja Banskih dvora – 8. oktobar, kao Dan nezavisnosti Hrvatske, izmenama zakona o praznicima u kalendar državnih praznika, uveden je 2001. godine, a prvi put je obeležen 2002. godine.

SRBIJA ZNALA JOŠ 1991.