BEOGRAD – Današnji Google doodle posvećen je 142. godišnjici od rođenja najznačajnije slikarke sa početka veka – Nadežde Petrović. Ta umetnica je rođena u Čačku 12. oktobra 1873, a višu žensku školu završila je u Beogradu 1891. godine. Godinu dana kasnije polaže ispit za nastavnicu crtanja u srednjim školama i postaje učenica u ateljeu Đorđa Krstića.Već 1900. godine imala je prvu samostalnu izložbu u Beogradu, a godinu dana kasnije započinje rad u ateljeu Julijusa Ekstera u Minhenu, dok 1903. osniva humanitarno društvo Kolo srpskih sestara sa Delfom Ivanić i Milicom Dobri.Iako je tematski ostala verna nacionalnom, stilski se potpuno okrenula savremenim tokovima evropske umetnosti.U odnosu na ostale domaće umetnike išla je znatno ispred svog vremena – sigurno da je i to jedan od razloga što od svojih savremenika nije bila dobro shvaćena, a u jednoj tradicionalno patrijarhalnoj srpskoj sredini.Bila je u stanju da sve prikaže bojama: širokim gestualnim potezom četke, jakim bojama i izuzetno jasnim i zvonkim kolorističkim odnosima svetlih i tamnih partija, bez međutonova, gustim pastuoznim namazima, nekada skoro reljefastim, sa bojenim akcentima na licima, nošnji, krošnjama i stablima drveća, na uzburkanom nebu.Zahvaljujući njenom duhu koji je, iz male Srbije, stremio modernom svetu, ali i srećnim okolnostima da se početkom 20. veka školuje i da poseti likovne centre Evrope, njeno slikarstvo ide u korak sa evropskim ekspresionizmom, a ponekad se čak približava, tada još neafirmisanoj apstrakciji.Na njenim radovima dominiraju velike površine, njene omiljene crvene i zelene boje. Ljubav prema bojama stvara na nekim platnima koloristički vrtlog gde se, pored ostalih, ističu fovistička ljubičasta, plava i crna boja.Snažni potezi četkice i široki i gusti, pastuozni, namazi ponekad platno pretvaraju u dinamičnu reljefastu površinu. Volela je da slika portrete i pejzaže, a njen patriotizam ogledao se i u čestom izboru tema iz nacionalne istorije i slikanju ljudi i predela Srbije.Delo Nadežde […]