Urna i posmrtna maska naučnika čuvaju se u muzeju

Srpska pravoslavna crkva i dalje želi da zemne ostatke Nikole Tesle sahrani ispred hrama Svetog Save na Vračaru, iako je ova ideja odbačena 2006. godine. Staru ideju obnovilo je ovih dana društvo „Sveti Sava“, a u Patrijaršiji kažu da crkva nije odustala od svoje namere.

– O tome je odlučivano na Arhijerejskom saboru i odluka doneta tada važi i danas – kažu u Patrijaršiji. – I dalje smatramo da bi Nikolu Teslu trebalo konačno sahraniti kako dolikuje.

Inicijativa da se sahrani urna sa pepelom velikog naučnika koja se nalazi u muzeju u Beogradu potekla je od grupe vladika SPC 2006, a među najsrčanijim bio je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Upravni odbor Muzeja Nikole Tesle tada je odlučio da ostatke čuvenog izumitelja ne treba premeštati, jer oni predstavljaju kulturno dobro i na dostojanstven način se čuvaju u memorijalnom delu ove ustanove.

Predstavnici muzeja tada su kontaktirali i sa jedinim živim Teslinim rođakom, Vilijemom Terbom, koji je izrazio želju da prah njegovog pretka ostane u muzeju.

Publicista, novinar i član upravnog odbora Memorijalnog društva „Nikola Tesla“, Miloje Popović, kaže da ne vidi kojim povodom je ponovo pokrenuta ova ideja.

– Ovo je napad na mir zemnih ostataka Tesle neprimeran ugledu naše Crkve i Društva Sveti Sava – kaže on.

– Niko ne sumnja u njihove dobre namere, ali ovakav potez izazvao bi lančanu reakciju kod mnogih koji takođe imaju prava da se ponose Teslinim delom. Sve to ne umanjuje njegovo srpsko poreklo i ime, koje treba slaviti, ali na primeran način, koji je ukomponovan i u njegov muzej – hram. Zato, ostavimo Teslu da sa svojim zemnim ostacima počiva u miru u svom muzeju – hramu, svom mauzoleju, okružen svojim mnogobrojnim delima i predmetima.

U Teslinu čast i mauzolej

Pored predloga da se Tesla sahrani na svetosavskom platou, postoji i ideja da u čast naučnika bude izgrađen i poseban mauzolej. Konkretnih ideja gde bi takav objekat mogao da bude izgrađen – nema.

Nikola Tesla sahranjen je na njujorškom groblju Fernklif 10. januara 1943. godine. U sanduku prekrivenom američkom i srpskom zastavom, na večni počinak otišao je, po sopstvenoj želji, uz zvuke šubertove „Ave Marija“ i srpske tradicionalne pesme „Tamo daleko“. Izveo ih je na violini njegov prijatelj Zlatko Baloković zajedno sa slovenačkim horom Slovan.

Svega dva meseca kasnije Tesla je, po želji naslednika Save Kosanovića, ekshumiran i kremiran, a pepeo je čuvan u rozarijumu na njujorškom groblju sve do 1956. godine.

Posle Savine smrti njegova rođaka Milica Trbojević prenela je Tesline ostatke u Beograd i izrazila želju da se čuvaju u muzeju. Sam naučnik za života nije se izjašnjavao o mestu na kojem želi da bude sahranjen.

14. 12. 2011. Večernje novosti