Udruženja izbeglica zatražila su od Vlade Srbije da ne povuče kontratužbu za genocid protiv Hrvatske, ocenivši da to neće doprineti rešavanju otvorenih pitanja između dve države, uspostavljanju prijateljskih odnosa i stvarnom pomirenju između srpskog i hrvatskog naroda.
„U slučaju da Vlada Srbije donese odluku o povlačenju kontratužbe to će značiti nastavak politike popuštanja i lažnog pomirenja preko leđa izbeglih i prognanih Srba koji su oštećena strana“, saopštila je Koalicija udruženja izbeglica.
Koalicija smatra prihvatljivim povlačenje tužbe Hrvatske i kontratužbe Srbije jedino u slučaju ako Hrvatska sa Srbijom otvori suštinski dijalog s ciljem pronalaženja sveobuhvatnog, pravičnog i trajnog rešenja brojnih problema izbeglih i prognanih Srba i drugih oštećenih građana.
Kako se navodi u saopštenju, temelj tog dijaloga morao bi da bude Aneks Sporazuma o sukcesiji u kome se jasno navodi da će svim građanima biti zaštićena i vraćena prava koja su imali na dan 31.12.1990. godine, a svi ugovori sklopljeni za vreme rata pod pritiscima i pretnjama biće ništavni.
Srbija i Hrvatska bi, kako je navedeno, morale da razgovaraju o povratku oduzete imovine i stečenih prava, uspostavi istih standarda u suđenjima za ratne zločine, rešavanju pitanja nestalih lica, naknadi štete za uništenu imovinu, obeležavanju mesta stradanja Srba, davanju materijalne i moralne satisfakcije porodicama žrtava, obnovu spomenika i javnih objekata koji su srušeni za vreme rata.
Štrbac protiv povlačenja tužbi
Direktor Informaciono-dokumentacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac protivi se povlačenju tužbi za genocid koje su međusobno podnele Hrvatska i Srbija jer bi, kako kaže, takva pogodba značila samo privremeno „stavljanje pod tepih“ tog problema.
„Za budućnost i pomirenje hrvatskog i srpskog naroda, čije odnose ništa ne opterećuje kao pitanje genocida, presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu, bez obzira kakva, bila bi bolja od vansudskog dogovora političkih elita u Srbiji i Hrvatskoj“, izjavio je Štrbac, a prenosi portal Indeks.hr.
Štrbac smatra da bi „takva pogodba značila samo privremeno stavljanje pod tepih tog problema, koji bi dolaskom novih elita na vlast mogao izaći ispod tepiha u najgorem obliku“.
On je izjavio i da je izjava hrvatske ministarke spoljnih i evropskih poslova Vesne Pusić da će Zagreb povući tužbu protiv Srbije „pomalo izvučena iz konteksta“.
„I ranije je iz Hrvatske bilo takvih najava, a hrvatski zvaničnici su govorili da su za povlačenje tužbi ako time mogu dobiti sve što su tražili na sudu. Ali nikad nisu rekli šta će uraditi sa zahtevima iz srpske tužbe“, rekao je Štrbac.
Od ove godine izmenjeni i propisi koji se odnose i na Srbe
Od početka godine u Hrvatskoj su na snazi novi ili izmenjeni propisi o sticanju državljanstva ili stambenog zbrinjavanja, među kojima se više njih odnosi i na srpsku zajednicu. Od 1. januara biće lakše dobivanje stalnog boravka i državljanstva, produžen je rok za podnošenje zahteva za stambeno zbrinjavanje, ali je s druge strane istekao rok za podnošenja zahteva za otkup stanova za neke kategorije korisnika, izjavio je za Tanjug Boris Milošević, pravnik u Srpskom narodnom vijeću, najvišem organu srpske manjinske samouprave u Hrvatskoj.
Na snagu su stupile izmene Zakona o hrvatskom državljanstvu po kome će stranci hrvatsko državljanstvo moći steći ako u Hrvatskoj neprekidno borave osam, a ne više pet godina kao do sada.
Stranac rođenjem može steći hrvatsko državljanstvo ako s prijavljenim boravkom osam godina neprekidno živi u Hrvatskoj do podnošenja zahteva i ima odobren status stranca na stalnom boravku. Uz dosadašnje poznavanje hrvatskog jezika i latiničnog pisma, traži se i poznavanje hrvatske kulture i društvenog uređenja.
Osobama koje su rođene na teritoriju Hrvatske, a ranije su zatražile ispis iz hrvatskog državljanstva i uzele drugo, ponovno dobivanje hrvatskog državljanstva vezuje se uz prestanak stranog.
U Zakon je unet i član po kome lica koja su 8. oktobra 1991. imala prebivalište na području današnje Hrvatske i kojima je odobren stalni boravak, a do danas nisu stekle državljanstvo, ispunjavaju pretpostavke za sticanje državljanstva u pogledu dužine prijavljenog boravka.
„Ako se neko danas vrati, a imao je prebivalište, moći će podneti zahtev za dobivanje stalnog boravka, a postupak bi trajao od tri do deset meseci, pa bi nakon sticanja stalnog boravka mogao pokrenuti postupak za dobivanje državljanstva“, rekao je Milošević.
Podstrek za povratak
Podsetivši da je ta izmene doneta na insistiranje SNV i srpskih poslanika u saboru, Milošević je ocenio da se time podspešuje povratak jer su mnogi povratnici godinama čekali dozvolu privremenog boravka.
S druge strane, zadnjim danom prošle godine istekao je rok za podnošenje zahteva za otkup stanova van područja posebnog državnog staranja (PPDS) korisnicima koji su sklopili ugovor o najmu stana s Ministarstvom regionalnog razvoja do 28. jula 2011. godine, rekao je Milošević.
On je podsetio i da je hrvatska vlada 1. decembra produžila rok za predaju zahteva za stambeno zbrinjavanje van PPDS-a koji je isticao 9. decembra. „Rok je produžen do 30. aprila 2012. godine“, rekao je on. Hrvatska vlada je 3. marta 2011. donela Odluku o stambenom zbrinjavanju povratnika – bivših nosilaca stanarskog prava izvan PPDS kojom su oni stekli mogućnost da dobiju od države u najam stan koji bi posle mogli i otkupiti.
Po toj odluci, rok za predaju zahteva počeo je da teče 9. marta i trajao je devet meseci, sve dok nije produžen.
„Svi bivši nosioci stanarskog prava trebali bi iskoristiti ovo produženje jer verujem da će biti poslednje“, rekao je Milošević.
BEOGRAD/ZAGREB – 02. januar 2012. | 16:39 → 21:54 | Izvor: Tanjug
