Један од главних празника црквене године је Божић. Руска, Српска, Грузијска и Јерусалимска православне цркве, као и света гора Атос славе Божић према старом Јулијанском календару, две недеље касније него следбеници западне гране хришћанства.

Представник Московске Патријаршије протојереј Сергиј Звонарев је уверен да се у томе крије неки посебан сакрални смисао.

 РПЦ је остала одана старом календару јер  је у складу са њим током многих векова живела древна црква, живели су први хришћани. Тај је црквени живот тесно повезан с црквеним традицијама и самим духом прослава различитих  свечаних догађаја Руске цркве.  Зато је за нашу Цркву веома важно сачувати традиције јулијанског календара, јер је по том календару некада живео читав цивилизовани свет.

Уочи Божића је, који нестрпљиво чекају и одрасли, и деца, Бадње вече. То је време посебног поста и молитава, – наставља православни свештеник. На руском се он зове сочељник.

Тај назив потиче од речи сочиво. То је обредско јело од куване пшенице или пиринча. По правилу, сочиво припремају на дан  сећања на мученике или покојне хришћане. Разумљиво је зашто то јело служе за Бадњак, јер се Христос родио и дошао на ову земљу да би умро на крсту, претрпевши мучење и патње,  а тиме спасе  људски род од греха проклетства и смрти. То посебно јело подсећа хришћане на то шта је извршио Христос-Бог  на земљи.

За Божић је обичајено украшавати куће јеловим гранама и спремати мноштво укусних јела јер  се свечаношћу доласка Богочовека завршава дугачки црквени пост. Између осталог, божићна гозба се украшава на посебан начин. Испод столњака се обично стави мало сена или сламе као сећање на јасле малог Иисуса.

Сам празник верници воле да дочекају у храму. У главном храму земље – московском храму Христа Спаса  ноћу 7. јануара је Патријарх Московски и све Русије Кирил служио празничну литургију  у присуству неколико хиљада верника.

У Русији, где је православље једна од најбројнијих религија, Божић обично славе скромно, породично, док време после њега обично проводе весело и радосно, јер се од прастарог доба сматрало да од оног момента, када је  на небу засијала Витлејемска звезда – која је наговестила рођење Иисуса – почињу свети дани. У древној Русији су  верници тих Светих дана посећивали једни друге, прерушени  у необичне ношње,  чак  гатали о будућности, прибегавајући мистичним  обредима. Неке народне традиције су сачуване све до сада. Руска црква ипак упозорава против прекомерног весеља и коришћења незнабожачких обреда.

Да би Свети дани постали у правом смислу свети помаже хришћански однос према свим унесрећеним, брига  не само о рођацима, већ и непознатим људима, – уверен је Сергиј Звонарев. Он је подсетио да Свети дани трају 12 дана све до празника Богојављања, који се у РПЦ слави 19. јануара.