БЕОГРАД / ЗАГРЕБ – Даљи разговори о судбини међусобних тужби за геноцид Хрватске и Србије зависе од испуњења захтева који су наведени у хрватској тужби.

Један од основних захтева Загреба јесте да Београд уступи 17.800 хектара на левој обали Дунава, која катастарски, како наводе у Сабору, припада Хрватској, тврди извор „Правде“ из Сабора Хрватске.

– Хрватска мора да има решена сва спорна питања са суседима уколико жели у ЕУ. Али, сада је добро време да се преговара и са српским председником, јер иду избори у Србији и лакше је доћи до компромиса. Ми не можемо тако једноставно повући тужбу док наши захтеви не буду испуњени, јер је и код нас створена нова влада, па би тако ХДЗ искористио прилику уколико би олако повукли тужбу. Осим граничних питања, за нас је спорна и имовина, а највећи проблем су објек­ти за­гре­бач­ке ком­па­ни­је „Ина“ – наводи наш извор.

Према његовим речима, председник Србије Борис Тадић и председник Хрватске Иво Јосиповић требало би да о спорним питањима разговарају 3. фебруара на Јахорини.

Зоран Милановић, премијер Хрватске, потврдио је да Србија мора да испуни захтев наведен у тужби, уколико очекује да његова земља повуче тужбу.

– У тужби су неки захтеви које Хрватска поставља. О испуњењу тих захтева од наших данас партнера из Београда зависи сваки даљи разговор о судбини тужбе – рекао је Милановић.

Члан Главног одбора СДП Хрватске Жељко Сабо истиче да одлуку о повлачењу тужби треба донети у међусобним преговорима две земље.

– Треба да дође до преговора две владе и два председника. Све лежи у дијалогу, где би се решила сва спорна питања – истиче Сабо за „Правду“.

Стјепан Месић, бивши хрватски председник, сматра да тужбу не треба повлачити, јер би то, како је казао, Хрватску опасно приближило изједначавању са улогом тадашње Србије.

С друге стране, Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде, рекао је да би, уколико би Хрватска повукла тужбу против Србије за геноцид, одговор био повлачење контратужбе коју је поднела Србија.

– Сматрамо да је најбоље повући тужбу и да је то могуће учинити одмах, у овом тренутку. Тиме би се направио основ за преговоре о свим отвореним питањима између Србије и Хрватске – казао је Хомен.

Милојко Будимир, председник Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске, казао је да немамо чему да се надамо уколико нова власт у Хрватској не почне да решава спорне проблеме између две државе.

П. Јеремић – П. Латиновић

Табела:

Шта тражи Хрватска

17.800 хектара Србије

Одмаралишта у Ср­би­ји

Да Србија прихвати „Олују“ као легитимну акцију

Објек­те ком­па­ни­је „Ина“

Шта тражи Србија

Повратак избеглица

Повраћај имовине

Решење питања несталих

Реаговања:

Небојша Стефановић

СНС

– Наша власт, ДС и њихови коалициони сарадници, често заборављају шта су интереси Србије. Што се тиче нашег односа са Хрватском, мислим да би морали да питају када ће бити дозвољен повратак Срба у своје домове из којих су отерани акцијом етничког чишћења.

Мирослав Маркићевић

НС

– Састанак Јосиповића видим као подршку Тадићу. Чини ми се да Јосиповић неће бити једини који ће такву подршку дати ДС-у или њеном председнику. Када говоримо о њиховим претходним сусретима, не видим неку практичну корист за грађане Србије.

Влатко Ратковић

ДС

– Посету Јосиповића видим као наставак континуиране политике. То је политика која подразумева добру сарадњу у региону, тачније сарадњу Србије са својим суседима, и решавање свих отворених проблема из прошлости.

Дејан Вук Станковић

Политички аналитичар

– Ако се проблеми између Србије и Хрватске успешно реше, то може бити плус за Бориса Тадића. Било би време, у сваком случају, да се покрене решавање битних питања између Србије и Хрватске.