Po svemu sudeći, Haškom tribunalu, gde se sudi Radovanu Karadžiću, priprema eksplozija političke „bombe“ svetskih razmera. Ovih dana bivši lider bosanskih Srba objavio je preko svog advokata izjavu na 140-stranica u kojoj je ispričao o tajnoj pogodbi sklopljenoj 1996. godine izmedju njega i tadašnjeg specijalnog izaslanika predsednika SAD za Balkan Ričarda Holbruka.
Pre 13 godina Karadžiću je bio obećan imunitet protiv sudskog gonjenja ukoliko dobrovoljno sidje sa političke pozornice.

Holbruk koji i danas zauzima visoki položaj u američkoj diplomatskoj hijerarhiji priznaje da je upravo on ubedio srpskog lidera da nestane iz politike. Ali diplomata poriče samu činjenicu pogodbe koju je sklopio kao zvanično lice sa ovlašćenjima SB UN.
Medjutim, bivši ministar Republike Srpske Aleksa Buha izjavljuje da je bio jedan od svedoka pogodbe koja je, prema njegovim rečima, sklopljena u noći izmedju 18. i 19. jula 1996. godine u prisutnosti tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Nakon toga je Karadžić nestao na 12 godina i svet ga je ponovo video tek u leto prošle godine kada je uhapšen u Beogradu po nalogu Haškog tribunala.
Podsećamo da tužilačka strana ni u slučaju Slobodana Miloševića, ni u slučaju Vojislava Šešelja nije uspela da dokaže njihovu krivicu. Po mišljenju eksperta za Balkan Jelene Guskove, sudjenje Radovanu Karadžiću može da postane konačan moralni fijasko Tribunala za bivšu Jugoslaviju.

Haški tribunal je trebalo da razmisli 10 puta pre hapšenja Slobodana Miloševića, Šešelja Karadžića i drugih rukovodilaca srpske države. Zahvaljujući ovim procesima biće otkriveni svi nedostaci delatnosti Haškog tribunala i neobjektivnost medjunarodnih organizacija za vreme krize na tlu bivše Jugoslavije počevši od 91. godine. Sada, kada je reč o Karadžiću,sasvim je očigledno da je on igračka u rukama političara koji su ga prisilili da se povuče. Sporazum koji se danas pokušava obelodaniti crni obraz SAD i učvršćuje pozicije bivšeg lidera bosanskih Srba u Haškom tribunalu.
Smisao odbrane Karadžića potpuno je jasan – Tribunal mora da poštuje garancije za imunitet protiv sudskog gonjenja koje su mu date 1996. godine. Logika tadašnjih dejstava SAD takodje je razumljiva: bilo je, naime, preko potrebno da se bosanski Srbi pošto-poto nateraju na izvršavanje Dejtonskog sporazuma koji je krnjio njihove interese. A u tu svrhu bilo je neophodno da se njihov lider koji je smetao postizanju toga po svaku cenu skine sa političke pozornice. Ukoliko se Karadžić ipak proglasi krivim prema 11 tačaka optužnice, posebno za genocid i ratne zločine, preti mu doživotna kazna zatvora.