На референдуму одржаном у недељу, ступање земље у ЕУ подржало је по прелиминарним подацима више од 67% учесника гласања. Истина, на биралишта је изашло мање од 45% оних који поседују право гласа. Могуће да се одразио „европски умор“, јер у предсобљу Брисела Хрватска је стајала скоро 9 година. Загреб је потписао споразум о ступању у ЕУ у децембру минуле године, последња етапа на том путу биће ратификација овог споразума од стране свих 27 земаља чланица ЕУ. 1. јула 2013. године земља ће постати пуноправни члан Велике Европе.

Хрватски референдум није имао само политички, већ и симболични значај. Он се може изразити речима из Марсељезе: Одрекнимо се старог света. Русководство земље тачно је одабрало датум. 22. јануара 1990. године тадашњи руководилац хрватских комуниста Ивица Рачан после словеначких колега који су инсистирали на конфедерацији, напустио је 14. конгрес Савеза Комуниста Југославије. Овај демарш сматра се једним од кључних догађаја у историји распада СФРЈ.

То да је ступање у ЕУ последњи опроштај од југословенског наслеђа, власти Хрватске подвлаче у алузијама. Како је изјавио премијер Зоран Милановић, Ово је први пут да својевољно улазимо у неку организацију.

Па и локална штампа очигледно алудирајући на хегемонију Београда у СФРЈ, истиче да Хрватска сада улази у политичку асоцијацију у којој се суверенитет донекле дели, али се не поништава.

И тако се Хрватска опростила од политичке прошлости. Али шта је са економском садашњицом?

Аналитичари оптимисти сматрају да ће ступање у ЕУ донети Хрватској модернизацију економије, повећање стандарда и побољшање пословне климе. Европски скептици плаше ће да ће сада природна бугатства и туристичка инфраструктура Хрватске сада у бесцење бити продата страним власницима. Ако, наравно, ти инвеститори пронађу средства, јер се ЕУ, по мишљењу скептика, налази пред провалијом и земља са проблемима у економији тешко да ће бити дочекана у Бриселу раширених руку.

То да такви проблеми постоје сведочи, на пример, Хрватска народна банка која је недавно саопштила да је могућ пад инвестиционог кредитног рејтинга земље и упозорио да 2012. Хрватску очекује економска стагнација, између осталог због могућег смањења извоза, као и због структурне слабости хрватске економије.

Неће ли Загреб постати нови терет за ЕУ, слаба карика попут Атине? Претпоставке за то постоје, истакла је у интервјуу за Глас Русије експерт балканолог Ирина Рудњева. Деветог јануара министар финансија Хрватске изјавио је да је његова земља други кандидат после Мађарске за улазак у рецесију и суочавање са озбиљним економским проблемима.

Једино што за сада држи на површини Хрватску јесте финансијска помоћ ЕУ која издваја огромна средства за безболно ступање хрватске. У те сврхе упућено је 3,5 милијарде евра, и, наравно, овај новац ће помоћи Загребу на путу у ЕУ. Али надаље све ће зависити од ситуације у самој ЕУ, а стање ствари у њој у последње време забрињава.

Како ће Хрватска у сличној ситуацији оживити своју економију? У недавном интервјуу за Глас Русије заменик председника Самосталне демократске српске странке у Хрватској Милорад Пуповац истакао је да Загреб мора да развија односе не само са земљама ЕУ, већ и са другим државама, пре свега Балканског региона и Источне Европе. Што се тиче Русије, по речима политичара, сарадња са њом у економској сфери сада се чак ни приближно не налази на оном нивоу на којем би могла да буде. Могуће да би проширивање економских хоризоната могло да постане добра превентивна мера да се у перспективи не чује исто што је рекао Никола Саркози поводом примања Грчке у зону евра – „пожурили смо“.