БЕОГРАД / ЗАГРЕБ – Да би дошло до повлачења тужби за геноцид између Србије и Хрватске, Београд мора да уступи 17.800 хектара територија Србије Хрватској.

Саговорници „Правде“ кажу да је чланство Хрватске готова ствар и да Србија више нема начина да одговори на уцене које ће наш западни сусед постављати Србији на њеном европском путу.

Наиме, вансудско решење са Хрватском могуће је уколико Србија, осим дела своје територије, о чему је „Правда“ већ писала, реши спорна питања са Загребом, попут питања несталих особа, да Србија прихвати „Олују“ као легитимну акцију, као и решење имовинских питања између две земље. Загреб и даље тражи да границе буду утврђене на основу катастра, док Београд захтева разграничење на средини пловног пута Дунава.

Индивидуална одговорност

Тибор Варади, правни заступник Србије у спору са Хрватском, сматра да би вансудско решење, пре усмене расправе у спору између Србије и Хрватске пред Међународним судом правде, било оптимално решење и да је кроз утврђивање индивидуалне одговорности требало избећи спор који би две државе вратио у атмосферу осамдесетих година.

– Поравнање је у начелу могуће у току, па и после усмене расправе, али сам уверен да би било у интересу како Србије, тако и Хрватске, да до вансудског решења дође пре усмене расправе – рекао је Варади. Он је подсетио да је спор између двеју држава ограничен на дело геноцида, као и да Хашки трибунал није никог осудио, па ни оптужио за дело геноцида на подручју Хрватске.

Драган Петровић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду у Београду, истакао је да је српска власт својим односом према Хрватској угрозила европску перспективу, јер је, како каже, на леђа Србије ставила још један терет.

– Сада Србија нема начина да одговори на уцене из Загреба, које ће ометати приближавање Србије ЕУ. Имали смо прилику док су Хрвати били у обавези да пре уласка у ЕУ са свим суседима реше проблеме – рекао је Петровић. Он је додао да уз границу на Дунаву, разграничење треба да иде средином реке, а не по катастру.

– Осим питања границе, ту су и питања несталих и државне имовине. Није искључено да из Загреба затраже да Београд каже да је рат у Хрватској био агресија Србије – наводи Петровић. Према његовим речима, Хрватска ће, слично Словенији по питању Пиранског залива, моћи да уцењује Србију, јер држава која је већ чланица врло лако може да уцењује свог суседа који жели да уђе у ЕУ.

Сложени односи

Милорад Пуповац, посланик у хрватском Сабору и председник Српског националног вијећа у Хрватско, не очекује да ће се Хрватска понашати као Словенија када се Србија приближи чланству у ЕУ.

– Односи Србије и Хрватске много су сложенији него словеначко-хрватски односи. Нема никаквих назнака да се питање кандидатуре Србије повезује са питањем граница. Словеначко-хрватско искуство са границама је врло негативно за ЕУ. То искуство је непожељно, ЕУ га не жели и нема никаквих индиција овог тренутка да би се то могло догодити – рекао је Пуповац, који је потпредседник Самосталне демократске српске странке, која учествује у власти. На питање да ли из Загреба поступају поштено када захтевају да граница остане онаква како је зацртана у катастру, Пуповац каже да је упознат са изјавама појединаца које су биле различите, али да од тога није било ништа.

Шта тражи Хрватска

17.800 хектара територије Србије

Одмаралишта у Србији

Да Србија прихвати „Олују“ као легитимну акцију

Објекте компаније „Ина“

Шта тражи Србија

Повратак избеглица

Повраћај имовине

Решење питања несталих

Д. Башовић – П. Латиновић