Bolje da smo igrali poker: Na beogradskoj premijeri filma „U zemlji krvi i meda“ bilo je samo petoro ljudi. A to je – sve i da u njemu nema nikakvih Srba ni Bošnjaka – petoro više nego što ovaj uradak zaslužuje.

Rezervisano Dva sata pred film bile su rezervisane dve karte, ali se broj gledalaca u „Sinepleksu“ na kraju udvostručio
Petnaest minuta treba da prođe od početka filma „U zemlji krvi i meda“ do trenutka kada srpski penis penetrira u muslimansku vaginu, bez ausvajsa, naravno. Ali, do tog momenta vi se već uveliko osećate silovanim. Ne kao Srbin, već kao filmski gledalac.
Prvo prikazivanje premijernog režiserskog uratka Anđeline Džoli u Beogradu, u četvrtak, 23.februara, ostaće to zapisano, gledalo je petoro ljudi. Petoro. Društvo im je u sablasno praznoj sali Sinepleksa pravila grupa novinara, pristiglih da čuju zašto bi to, pobogu, neko gledao film u kojem se – pričaju ljudi i žene po pijaci – Srbi prikazuju na tako strašan način.
A tih petoro je, nazdravlje njima, a politiku i negativnu kampanju na stranu, pet ljudi više nego što ovaj film zaslužuje.
U Beogradu, za razliku od Sarajeva i Zagreba, nije bilo crvenog saga, šampanjca i uglednih gostiju. Nije bilo ni aplauza, osmeha, ali ni zvižduka.