Nije naveći problem kad stvari pođu naopako, to je život.

Najveći problem je kad je društvo puno kukavica, kukavica koje iskaču sa broda poput pacova, koje nemaju hrabrosti da pokrenu neophodne i bolne reforme, koje se boje svakog trećerazrednog stranca, koje ne smeju da upru prstom u pravcu kukolja, koje ne smeju da kažu šta misle. Postadosmo tolike kukavice da je verovatno naše pretke stid kakve potomke imaju.

Kad se SFRJ počela raspadati s početka devedesetih godina, ta velika zemlja sa preko 20 miliona stanovnika, relativno snažnom privredom i visokim bruto društvenim proizvodom kad ga poredimo sa današnjim, imala je javni dug prema inostranim kreditorima oko 16 milijardi dolara. Danas republike nastale iz SFRJ imaju dugove u zbiru veće od 133 milijarde evra.

Malo je reći da je proces raspada SFRJ samo razorio društvo, naciju, porodice, dotadašnji sistem vrednosti, živote i sudbine ljudi.

Sve domaće elite dobile su svoje male države i feude, velike sile, među kojima je bilo i onih koje su sponzorisale dezintegraciju SFRJ, dobile su najviše. Jugoslavija više ne postoji, samo su građani zaradili nesreću u kontinuitetu i dugove koji su nam pojeli blisku prošlost i sadašnjost, a dugovi su toliki da je izvesno da će nam pojesti i budućnost, našu i naših pokolenja, ukoliko se ništa ne promeni u ovoj našoj zemlji.

To je koren i osnovni uzrok našeg nefunkcionalnog društva, nesposobnog da obezbedi materijalnu samostalnost bez koje nema istinske slobode. Gde nema slobode pravda je deficitarna, kao i demokratija, kojom danas svi ispiraju usta, a suštinski malo ko razume o čemu je reč.

Znači, novac je u pitanju. Nedostatak novca proizvodi dugove, a dugovi rade sve najznačajnije devastirajuće procese, operacije i akcije koje nas drže u stanju stagnacije i propadanja.

Tihomir Trišić – 19. mart 2012.