– Примећујем све већи број фирми које желе да користе ћирилицу и то је добро из више разлога. Осим што се тако чува наше званично писмо, компаније се на тај начин могу и издвојити на тржишту из мора интернационалних брендова који су синоним за глобализацију – додаје Стефановић. Поред тога, фирме које имају логотипе на ћирилици, а претендују на извоз, без проблема могу имати два логотипа – један на ћирилици и један на латиници.

Учесници трибине су се сагласили да је у данашње време, уз помоћ плагинова за најпознатије и најчешће коришћене ЦМС-ове, могуће аутоматски пресловити садржај са ћириличког писма у латиничко и обратно. Скидање и активирање ових плагинова траје само неколико минута.

Такође, уобичајена је и комуникација на ћирилици на „Твитеру“ и „Фејсбуку“. Поједине друштвене мреже анализирају садржај и додељују кориснику одређену језичку компоненту па често нашем латиничком писму (са квачицама) додељују хрватско или босанскохерцеговачко „држављанство“.

Осим тога, друштвене мреже су одавно „ставиле до знања“ да поштују различита писма, па тако данас на „Фејсбуку“ свако може имати ћириличка корисничка имена, интерфејс, постове, па и ћириличке хештегове.