AUTOMOBILSKA industrija se polako okreće uvođenju autonomnih vozila. Kao glavni razlog za takvu odluku je povećanje bezbednosti u vožnji i smanjenje broja stradalih na putevima. Ipak, postavlja se pitanje kako će kompjuter u automobilu reagovati u situacijama kada je nesreća neizbežna i kada bude morao da bira koga će od dva ugrožena učesnika u saobraćaju da spase, a koga da "žrtvuje". Automobili bez vozača su definitivno budućnost koja će masovno zaživeti već za deceniju-dve. Skoro svi veliki svetski proizvođači rade na razvoju tehnologije za autonomnu vožnju, a na istom zadatku su i IT kompanije poput "Gugla". Tako ćemo, recimo, moći da uveče krenemo sa porodicom na more, odspavamo u automobilu i ujutro se probudimo orni i odmorni za plažu i kupanje. Inženjeri i IT stručnjaci uveliko rade na ovom projektu, ali s druge strane, sve više nedoumica izaziva "moralna dilema" pred kojom će se jednog dana u budućnosti naći…

Iako mnogi od nas zaključavaju telefon upisivanjem nekog šablona umesto PIN-a, najnovija istraživanja pokazala su da to baš i nije tako bezbedno rešenje. Studija koju su sproveli naučnici sa Norveškog univerziteta nauke i tehnologije pokazala je da su korisnici smartfona prilikom biranja šablona maštoviti kao i korisnici koji biraju lozinke tipa "1234" ili "password". Profesor Marte Loge navodi da hakeri mogu da pogode koje šablone koristi većina ljudi bez nekih velikih poteškoća. Proučavano je više od 3.000 uzoraka koje su osmislili korisnici androida i ustanovljeno da je čak 77 odsto njih polazilo iz jednog od četiri ugla. Takođe, 44 odsto ljudi je kao početnu poziciju biralo gornji levi ugao ekrana, što hakerima dodatno olakšava posao. Analiza je pokazala i da korisnici koriste samo pet tačaka koje spajaju na ekranu, što iznosi oko 7.152 kombinacije.

Koliko ste puta na Fejsbuku ugledali zanimljiv i zabavan kviz? Koliko god to bilo zabavno na prvi pogled, iza "nevinog" kviza mogu se skrivati i ne tako nevini hakeri. Naime, nedavno je otkriveno kako je grupa hakera koristila upravo te kvizove na Fejsbuku kako bi krala lične podatke korisnika. Većina zaraženih kvizova je poslužila kako bi hakeri prikupili podatke i potom ih prodali dalje. No, jedan manji deo bio je zaražen malverom koji je mogao napraviti više štete. Stručnjaci upozoravaju kako kroz kvizove korisnici daju mnoštvo informacija koje se posle mogu iskoristiti protiv njih ili se mogu navesti da kliknu na zaraženi link. Ističu kako to ne znači da bi korisnici u potpunosti trebalo da prestanu s rešavanjem zabavnih kvizova, već da bi trebalo da budu posebno oprezni kad to čine. Ne bi smeli ići na objave svojih prijatelja koje zvuče previše senzacionalistički ili odudaraju od uobičajenog načina komunikacije.…