GODINAMA čekamo razvoj baterija koje će se brzo puniti i trajati mnogo duže, a naučnici sa Kembridža sada su na pragu otkrića zahvaljujući kojem bi za nekoliko minuta imali pune baterije na našim telefonima. Istraživači na Kembridžu otkrili su da oksidi niobijuma i volframa omogućavaju mnogo brže punjenje baterije, što bi moglo drastično da skrati vreme čekanja da se napune električna vozila i mobilni telefoni.To bi ujedno bio i veliki skok u prihvatanju električnih automobila i solarne energije, piše Gardijan.Naime, čekanje da se baterija automobila napuni, kako bi opet mogli da se voze 200 ili 300 kilometara, jedan je od glavnih razloga zbog kojeg mnogi nisu spremni da pređu na električna vozila.PROČITAJTE JOŠ - Ovako se ispravno puni baterija na telefonu Brzina kojom se puni baterija zavisi od brzine kojom pozitivno naelektrisani joni litijuma mogu da stignu do negativno naelektrisane elektrode, a jedno od rešenja bile su nanočestice. Ipak,…

Kineski grad Tongren prvi je u toj zemlji potpisao ugovor sa američkom kompanijom HTT (Hajperlup transportejšn tehnolodžiz). Kao superbrzi, futuristički prevoz, koji je kao sopstvenu viziju prvi promovisao još 2013. godine milijarder Ilon Mask, "hajperlup" može da prevozi ljude i teret brzinom i do 1.000 kilometara na čas skoro bez trenja, koristecći kapsule pod pritiskom. Početni dogovor između HTT i Tongren transportne i turističke investicione grupe pokriva izgradnju probne staze od deset kilometara, prenosi B92.net. "Deset kilometara je neophodna polazna tačka za sistemsku i putničku optimizaciju pre širenja linije. Sada su sporazumi za deset kilometara najduži zvanični sporazumi za bilo koji sistem hajperlupa. Mi ćemo moći da postignemo nove rekorde brzine na ovoj udaljenosti. Doći ćemo do brzine od 1.079 kilometara na sat", rekao je direktor HTT za odnose sa medijima Ben Kuk. Navodi se da je HTT takođe potpisao sporazume za hajperlup s Abu Dabijem i Ukrajinom ranije…

Stručnjaci Nacionalnog istraživačkog nuklearnog univerziteta „MIFI“ (NINU MIFI) razrađuju radioizotopske izvore napajanja na osnovu betavoltaičkih izvora napajanja uz korišćenje nanoklasterskih filmova radioizotopa nikl 63.Ovo će omogućiti izradu bezopasnih nuklearnih baterija koje će trajati 100 godina — za pejsmejkere, minijaturne merače šećera ili krvnog pritiska, za daljinske sisteme telemetrije objekata, mikro-robote, te uređaje trajnog autonomnog rada – saopštava pres-služba Univerziteta. Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu Aplajd fiziks leters.Problem minijaturizacijeDanas istraživanja karakteristika nanoobjekata izazivaju povećano interesovanje stručnjaka zbog trenda minijaturizacije tehničkih uređaja, posebno u sferi nanoelektronike. Savremena dostignuća u oblasti izrade mikro i nano elektromehaničkih sistema (MEMS i NEMS), koja ujedinjuju u jednom uređaju nanoelektroniku i mehaničke komponente, kao što su pogoni, pumpe ili motori, mogu da postanu perspektivna za izradu mikrofizičkih, bioloških ili hemijskih senzora.Međutim, masovnoj implementaciji ovakvih uređaja smeta odsustvo minijaturnih izvora napajanja za snabdevanje električnom energijom mikroelektromehaničkih i nanoelektromehaničkih sistema.Danas naučnici aktivno istražuju mogućnost minijaturizacije uobičajenih litijum-ionskih…