UPRKOS tome što se nikad nisu sreli, Smederevac Jovan
Nikolić i Bečejac Nikola Vujkov Isić imaju mnogo više zajedničkog nego
što bi sami želeli. I jednom i drugom život se preko noći pretvorio u
pakao, kada je nepoznati „dvojnik“ zloupotrebio njihove lična dokumenta,
pa otvorio firme, podigao kredite, kupovao robu… A onda su počele da
stižu kazne za carinske i druge prekršaje.

Krađa identiteta, koja je već godinama, prema
Američkoj federalnoj komisiji za trgovinu, prva na listi „naj-prevara“,
postaje unosan biznis i u Srbiji. Iz godine u godinu povećava se broj
ljudi kojima na kućne adrese dolaze računi za razna dugovanja ili
prijave za utaju poreza. Ili im stiže da plate robu i usluge koje nikad
nisu koristili.

Građani nisu svesni gde sve
„seju“ lične podatke i ne shvataju kakve ih opasnosti zbog toga
vrebaju. Naročito su opasni upadi u velike elektronske baze podataka
kakve imaju banke, sistemi koji se bave trgovinom preko interneta,
evidencije zdravstvenih i penzionih osiguranika, državne institucije.

–
Zloupotreba ličnih podataka, koja danas može da vam se desi čak i ako
ne izgubite ličnu kartu ili pasoš, tek počilje da cveta – kaže prof.
Bogoljub Milosavljević sa beogradskog Pravnog fakulteta Univerziteta
Union. – Računari i umrežavanje omogućavaju da se podaci svakog od nas
nalaze u nekoliko, pa i u nekoliko desetina baza. To stvara šanse za
zloupotrebe.

Po njegovim rečima, mnogi
prikupljaju podatke i bez zakonskih ovlašćenja (recimo, sportski
klubovi). Ali nekada i zakon dozvoljava bespotrebno uzimanje podataka.
Centralno pitanje ipak je kako se baze štite.

– Gotovo svakog dana vam neko traži jedinstven matični broj, a on je najopasnija šifra za ulazak u
različite baze – upozorava Milosavljević.

U Srbiji, inače, ima više od 300.000 institucija koje rukuju ličnim
podacima građana. Procene su da one imaju više od milion baza podataka, a
neke i više od jedne.

Najviše evidencija ima MUP, ali tu su i Vojska, bezbednosne službe, Carina,
poreznici, pravosuđe, banke, firme, zdravstvene i socijalne ustanove,
penzioni fond, škole, biblioteke, opštine, izborne komisije…

U nedavno završenom istraživanju, Partneri za demokratske promene Srbije
utvrdili su da mnogi rukovaoci podacima (kako se oni zvanično zovu)
nemaju nikakvu ili veoma slabu zaštitu.

– Često možemo čuti „za mene privatnost nije važna, ionako nemam šta da krijem“.

Međutim, zloupotrebe privatnosti, posebno ličnih podataka su česte, a uglavnom ih postanemo svesni kada šteta već nastane.

Najočigledniji primer je krađa identiteta, koja predstavlja krivično delo – kaže Uroš Mišljenović iz ove organizacije.

Do nje, objašnjava, najčešće dolazi kada građanin svojevoljno ustupi
podatke, pa oni kasnije budu zloupotrebljeni. I on pominje nedavni
slučaj bravara Jovana Nikolića, koji pokazuje koliko je bitno da ljudi
budu pažljivi kada ustupaju lične karte na fotokopiranje.

– Kada ustupimo podatke nekome, to nikako ne znači da je dozvoljeno te podatke koristiti
u druge svrhe. Zato građanima preporučujemo da ustupaju samo onoliko
podataka o sebi koliko je to neophodno u konkretnom slučaju.

Posledice mogu biti ozbiljne, i važno je da nadležni organi (policija,
tužilaštva, sudovi, APR) ulože napore da se žrtva u najkraćem roku
rastereti obaveza koje je, navodno, preuzela – kaže Mišljenović.

Inače,prema podacima MUP, broj ljudi koji prijave da im je neko ukrao i
zloupotrebio dokumenta i dalje je mali, i može se godišnje izbrojati na
prste jedne ruke.

Ali zato ima dosta onih koji dobrovoljno prodaju svoja lična dokumenta za 150 evra, a potom prijavljuju da su im ona ukradena.

Oni kojima su stvarno ukradeni podaci to najčešće shvate kad im stigne da plate neku kaznu. A onda često stvar ode predaleko…

NADZOR I ZAKON

U postupku nadzora organa državne uprave i lokalne samouprave, preduzeća,
trgovina, zdravstvenog i pravosudnog sistema, banaka, Kancelarija
poverenika za zaštitu podataka o ličnosti lane je otkrila: pet
nezakonitih obrada ličnih podataka od strane političkih partija, 12
objavljivanja JMBG na internetu ili oglasnim tablama, 11 nezakonitih
obrada ličnih podataka u marketinške svrhe, 18 nezakonitih prikupljanja
fotokopija ličnih karata i podataka, osam neovlašćenih otkrivanja ličnih
podataka trećim licima, četiri pristupa neovlašćenih lica ličnim
podacima, 48 obrada podataka bez saglasnosti vlasnika i jednu obradu
biometrijskih podataka u svrhu kontrole radnog vremena.