Najveće prepreke za povratak u državu iz koje su izbegli su uništena i nelegalno zauzeta imovina i strah od etničke diskriminacije

U Srbiji trenutno živi 307.078 izbeglih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i raseljenih sa Kosova i Metohije, i oni čine skoro četiri odsto stanovništva naše zemlje.

– Dobrovoljan i održiv povratak izbeglica koje to žele, predstavlja primarni i najpovoljniji vid trajnih rešenja njihovog problema. Ali, razlozi zbog kojih se oni ne vraćaju u Hrvatsku su nemogućnost povratka stanarskih prava izbeglica odnosno nedostatak adekvatne i pravične kompenzacije, priznavanje radnog staža stečenog na području nekadašnje Republike Srpske Krajine, suđenje za ratne zločine, spora obnova imovine, problemi sa infrastrukturom u povratničkim naseljima – objašnjava Svetlana Velimirović, zamenik komesara za izbeglice.

Prema anketnom istraživanju koje je Komesarijat za izbeglice Republike Srbije sproveo tokom septembra i oktobra 2008. godine, urađenom na 2.467 ispitanika, samo pet odsto od tog brojaželi da se vrati u mesto prethodnog prebivališta. Oni su kao najznačajniji razlog za povratak naveli želju da se vrate na svoju imovinu. Trideset pet odsto njih vratilo bi se pod uslovom da se izgradi novi dom, njih 20 odsto traži potpunu rekonstrukciju, 22 odsto povraćaj stanarskog prava, a šest odsto stambeno zbrinjavanje. S druge strane najveće prepreke za povratak u državu prethodnog prebivališta su uništena i nelegalno zauzeta imovina, kao i strah od etničke diskriminacije.

– U Sarajevu je 31. januara 2005. godine,na Regionalnoj ministarskoj konferenciji potpisana Deklaracija o rešavanju izbegličko-raseljeničkih pitanja. Inicijatori tog sastankasu bili Evropska komisija, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju i Visoki komesarijat za izbeglice UN iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i Crne Gore. Iako su napravljeni određeni napori u sprovođenju Sarajevske deklaracije, proces je u ozbiljnom zastoju, jer Hrvatska ne prihvata da u svoju „mapu puta” uvrsti otvorena pitanja za pronalaženje pravičnog rešenja za oduzeta stanarska prava u Hrvatskoj – kaže Svetlana Velimirović.

Naša sagovornica naglašava da je integracija u lokalnu sredinu na teritoriji naše zemlje drugi vid trajnih rešenja za izbeglice. To podrazumeva, pored formalnog sticanja državljanstva, i stvaranje uslova za rešavanje njihovih osnovnih egzistencijalnih pitanja i ravnopravno uključivanje u sve oblike društvenog života.

–Više od jedne trećine izbeglih i ratom ugroženih osoba je uzelo državljanstvo Republike Srbije, ali je rešavanje stambenog problema najvažnije pitanje. U proteklom periodu obezbeđeno je 2.850 paketa građevinskog materijala, izgrađeno je 2.905 stanova, otkupljeno 408 seoskih domaćinstava, dodeljeno 20 montažnih kuća i izgrađeno 332 stambene jedinice u objektima za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima. Do sada je, sveukupno, kroz stambene programe zbrinuto oko 30.000 osoba – kaže Svetlana Velimirović.

Po njenim rečima, Komesarijat za izbeglice je od usvajanja Nacionalne strategije za rešavanje pitanja izbeglih i raseljenih osoba počeo sa planskim zatvaranjem kolektivnih centara. U ovom periodu broj ljudi smeštenih u kolektivnim centrima smanjio se za više od 18.000. Takođe, Republika Srbija je kao prioritet predložila finansiranje projekata za rešavanje njihovih stambenih problema i problema u zapošljavanju iz pretpristupnih fondova. Iz ovih fondova obezbeđeno je, kako navodi Svetlana Velimirović, više od 16 miliona evra, a projekti će se realizovati u naredne tri godine.

Višnja Dugalić

Politika