Истрага о трговини људским органима неалбанаца отетих на Косову приведена крају. Очекује се реакција међународних субјеката, рекао Бруно Векарић. Истрага о злочинима такозване „гњиланске групе“ под сталном опструкцијом.

Српско Тужилаштво за ратне злочине, и поред опструкција с којима се сусреће на терену, наставља интензивно да ради на расветљавању бројних злочина почињених на територији бивше Југославије, изјавио је портпарол Тужилаштва Бруно Векарић.

Векарић је агенцији Танјуг рекао да је истрага о трговини људским органима неалбанаца отетих на Косову и Метохији „мање-више завршена“, али да Тужилаштво сада очекује реакције међународних субјеката.

„Тужилаштво и даље свакодневно добија нове податке у вези са овом истрагом. Али, сада је од суштинске важности наша комуникација са међународним субјектима на Косову и Метохији који могу да помере овај предмет с ‘мртве тачке’, као и са Саветом Европе, односно његовим специјалним известиоцем Диком Мартијем“, прецизирао је Векарић.

Векарић је уверен да ће Марти ускоро посетити Београд и да „ова наша тема није стављена у други план“.

Портпарол Тужилаштва се нада да ће се у расветљавање трговине људским органима укључити и Еулекс и албанско тужилаштво, пошто траг злочина води са Косова на север Албаније.

„Оно што забрињава су акције као што је последње хапшење Срба, наводно припадника Безбедносно-информативне агенције“, навео је Векарић, оценивши да су то методи који се примењују увек када неко са Косова треба да буде дискредитован због својих злочиначких активности.

Велики проблеми са „гњиланском групом“

Осврћући се на истрагу о злочинима које је починила група припадника ОВК, такозвана „гњиланска група“, Векарић је указао да се Тужилаштво сусреће с великим проблемима на терену.

Напоменуо је да се поводом тог случаја прети локалном српском становништву, а Тужилаштво има и сазнања да је било планова о отмицама Срба, како би се изнудила замена за ухапшене припаднике ове терористичке групе.

Векарић је навео да опструкције на терену нису једино с чиме се сусрећу тужиоци у свом раду, већ им се и прети, а на удару су и остали запослени, сматрајући да је то „саставни део посла“.

Изнео је податак да су до сада евидентиране 62 претње, од којих су неке биле и директни физички напади.

Према његовим речима, откривена су два главна извора претњи – из Чикага, одакле су стизала писма са најгорим порукама и претњама тужиоцу Владимиру Вукчевићу, а други је из Хага, одакле је човек телефоном више пута звао запослене и претио њима и њиховим породицама.

Анализа новинарских извештаја

Говорећи о анализалама новинарских текстова и телевизијских прилога из деведесетих година, Векарић је прецизирао да Тужилаштво озбиљно разматра тадашња медијска извештавања о дешевањима на територији Зворника и Вуковара.

„Једино што могу да кажем је да се утврђује да ли има елемента кривичног дела у тим текстовима и прилозима, после чега ће тужилац за ратне злочине одлучити да ли ће тражити покретање истраге“, казао је Векарић.

Као неосноване одбацио је поједине изјаве из Удружења новинара Србије (УНС) да се то доживљава као хајка на новинаре и нагласио да нико ни једним гестом или изјавом тако нешто није урадио.

„У држави нико не може да буде заштићен уколико је извршио кривично дело. Као што је судија Врховног суда завршио у затвору, не видим зашто не би могло да се истражује да ли се неки новинар огрешио о закон, односно да ли је починио кривично дело“, рекао је Векарић.

Сарадња тужилаштава у региону

Упитан о сарадњи тужилаштава у региону, Векарић је подсетио да су недавно тужилац за ратне злочине Србије и главни тужилац БиХ Милорад Барашин усагласили нацрт заједничке платформе два тужилаштва о спречавању некажњавања починилаца ратних злочина.

Векарић је најавио да би ускоро српско и босанско министарство правде требало да потпишу споразум о заједничким истражним тимовима који би прикупљали доказе и податке за кривични прогон, као и споразум о уступању доказа.

„Проблем ратних злочина је што су докази често у једној држави, где је место извршења злочина, извршиоци у другој, а некада и некој трећој земљи. Мислим да је регионална сарадња кључ решења проблема ратних злочина. Српско Тужилаштво ће увек штитити интерес пре свега жртава, јер не смемо заборавити младиће који су изгинули на тим просторима“, рекао је Векарић, сматрајући да је то интерес и њихових колега из БиХ.

Векарић је подсетио да Србија већ има такве споразуме с Хрватском, оцењујући да ће ти споразуми бити „велики корак у процесуирању ратних злочина“.