PTC – 23. јул 2009

Тврдећи да је број жртава у Сребреници фалсификован, Караџић затражио од тужилаштва Хашког трибунала форензичке и друге материјале, како би се утврдиле чињенице и тачан списак жртава. Судско веће затражило да се оптужница против Караџића смањи како би суђење било брже и ефикасније.

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић затражио је данас да тужилаштво Хашког трибунала вештацима одбране достави форензичке и друге материјале, како би се утврдиле чињенице и тачан списак жртава злочина у Сребреници.

„Ово је последња прилика да се утврди истина о томе шта се стварно догодило (за време рата) у Босни и Херцеговини и Сребреници“, изјавио је Караџић, образлажући овај захтев на статусној конференцији.

То подразумева, како је објаснио, да вештаци одбране обаве проверу испитивања ДНК анализа 300 узорака са списка жртава како би се разјаснило да ли се у Сребреници догодила масовна егзекуција или геноцид.

„Одбрана може да обећа да ће баш у том сегменту идентификације жртава бити много изненађења“, рекао је Караџић који је оптужен за геноцид у Сребреници, ратне злочине и злочин против човечности.

Одбрана је уверена, како је истакао Караџић, да се у случају Сребренице ради о вишеструком претеривању, односно „стварању мита на нетачним чињеницама, а то може да ствара бес против Срба, али и саме Европе.“

„Уколико утврдимо чињенице, листа жртава ће се разликовати у хиљадама“, рекао је Каражић, истакавши да ће ДНК анализа, по методи случајног узорка, показати ко су жртве и помоћи да се установи истина.

Тврдећи да је „све у вези са Сребреницом представљено погрешно“, некадашњи председник РС је навео да је после пада ове муслиманске енклаве, која противно одлуци УН није била демилитаризована, цивилне власти прихватиле предају, али не и војне које су наредиле пробој и окршаје са српским снагама.

„У тим борбама по шумама погинуло је много муслиманских бораца, а воде се као жртве масакра у Среберници“, рекао је Караџић и додао да се на листи жртава воде и многи погинули у борбама током 1992. и 1993. године.

Неки са списка жртава су се у време избора појавили на гласању, многи живе у иностранству, а воде се као нестали, док се у Федерацији БиХ и даље прекопавају гробља и жртве премештају у Сребреницу, рекао је оптужени.

Осим тога, постоје примарне, секундарне и терцијарне гробнице и једна ДНК анализа могла је бити приказана три пута, указао је Караџић, истакавши да се не може оперисати бројкама, како то чини Тужилаштво, већ да жртве треба утврдити индивидуално.

Караџић је подсетио да се говори о броју од осам, па и 10.000 жртава у Сребренци, али да је сахрањено око 3.000, од којих вештаци одбране треба да одаберу репрезентативни узорак од 10 одсто.

„Уколико се приликом провере анализе ових узорака покажу значајна неслагања, тражићемо све анализе и видећемо онда како ће изгледати истина о Сребреници“, рекао је Караџић.

Тврдећи да је број жртава фалсификован, оптужени је објаснио да експерти одбране морају добити на увид све форензичке и друге материјале, јер не могу само на основу папира и извештаја установити да ли су експерти Тужилаштва добро утврдили чињенице и извели закључке.

Тужилаштво дужно да обезбеди материјале

На захтев оптуженог, тужилац је одговорио да је реч о материјалима који нису у поседу Хашког тужилаштва, већ независних организација и вештака и да они не могу да нареде да буду достављени одбрани.

Председавајући претресног већа, судија Ијан Бономи инсистирао је да је Тужилаштво дужно да тим организацијама и вештацима предочи да уколико се не обезбеди „једнакост страна по оружју“, неки докази на суђењу могу бити одбачени.

Тужилац је предочио да је проблем што је за достављање узорака ДНК анализе Караџићевој одбрани потребна сагласност породице жртава који су њихови даваоци, али оне то не дозвољавају.

Караџић је рекао да се ово образложење не може прихватити пошто је Тужилаштво од вештака наручило анализу узорака и њоме располаже, па онда не може да је не да на увид одбрани.

Овај преостали спор у достављању материјала одбрани требало би да буде решен на састанку вештака тужилаштва и одбране, а Суд је инсистирао да то у интересу убрзања процеса буде већ за седам дана.

Будући да на главни претрес треба да буде изведено 560 сведока оптужбе за шта је предвиђено 490 сати, Судско веће Хашког трибунала наложило је тужилаштву да предложи начин за смањење обима оптужнице против Караџића, да би суђење које би требало да почне у септембру, било брзо и ефикасно.

Караџић је у две тачке оптужен за геноцид над несрбима у Сребреници и још 11 босанских општина, а у преосталих девет тачака за прогон, истребљење, убиства, депортацију, нехумана дела, терорисање и незаконите нападе на цивиле и узимање међународних талаца током рата у БиХ у приоду између 1992. и 1995. године.

Брзо и ефикасно суђење

Подсећајући на своју дужност да обезбеди брзо и ефикасно суђење, веће председавајућег Ијана Бономија позвало је, у данас објављеном налогу, тужиоце да „размотре које од тачака оптужнице би могле бити уклоњене… и која би места злочина могла бити изостављена из доказног поступка“.

Тужилаштво, при том, мора узети у обзир да места злочина о којима буде изводило доказе, буду репрезентативна за кривична дела наведена у оптужници.

„Мишљење је судског већа да је сада време да Тужилаштво озбиљно размотри ово питање, имајући у виду начине на које би обим оптужнице, као и суђења, могао бити смањен“, наводи се у налогу судија.

Веће судије Бономија назначило је да ће, ако тужиоци то не учине, само одредити о којим ће наводима оптужнице саслушати доказе, водећи рачуна да они буду репрезентативни.

„Величина предмета могла би бити таква да се морају предузети кораци за ограничавање доказног поступка оптужбе“, рекао је судија Бономи на статусној конференцији.

Оцењујући ограничавање поступка као неопходно, тужилац Алан Тигер сугерисао је да је прави начин за смањивање обима поступка увођење у спис писаних изјава сведока оптужбе.

Тигер је затражио да судско веће продужи рок за одговор Тужилаштва, који истиче 14. августа, што је Веће најавило да ће размотрити.

Допремање оружја упркос ембаргу 

Са друге стране, одбрана Радована Караџића затражила је од Хашког трибунала да обавеже НАТО на достављање обавештајних докумената који, како тврди, доказују да су САД 1995. године наоружавале Армију БиХ, упркос међународном ембаргу.

Караџић од НАТО-а тражи све извештаје, налазе истрага и друге документе о летовима ка аеродрому у Тузли у зони забране летова, између 10. и 12. фебруара, као и током марта 1995. године. Одбрана тражи и сву преписку између САД и Турске у вези са „црним летовима за Тузлу“ од 10. фебруара 1995. до 31. децембра 1996. године.

У данас објављеном поднеску, одбрана тврди да су припадници норвешког одреда у Унпрофору и хуманитарни радници у фебруару и марту 1995. године, били очевици испорука оружја Армији БиХ на аеродрому у Тузли, које су надгледали Американци у цивилним оделима.

Норвежани су, према тврдњама Караџићеве одбране, о томе обавестили своју владу, а цела афера је постала и предмет пажње Уједињених нација. Слетање авиона су, према поднеску, видели и припадници британских специјалних јединица САС у Тузли.

САД су затим интервенисале, норвешким очевицима је прећено, а тадашњи министар одбране Вилијам Пери званично је негирао да Вашингтон наоружава босанску војску.

Караџић тврди и да су истрагом холандске владе откривена документа који потврђују да је 40 митраљеза, и друга војна опрема, 14. фебруара 1995. пребачено хеликоптером са аеродрома у Тузли у Жепу, а одатле у Сребреницу. Оба града тада су била заштићене и демилитаризоване зоне УН.

Као извор за све те тврдње, одбрана се позива на књигу извесног Кеиса Вибеса чији је наслов „Обавештајни рад и рат у Босни“.

Караџић је документе од НАТО затражио писмима, али није добио одговор, те захтева да судско веће Алијансу обавеже на достављање посебним налогом.