AMERIČKA kompanija „Gugl“ najavila je potpunu zabranu oglasa preko interneta u kojima se promovišu kriptovalute. Sličan poduhvat preduzeo je i „Fejsbuk“, koji je u januaru zabranio oglašavanje. Stručnjaci smatraju da to nije slučajno i da je zloupotreba sve više. Takođe, u prethodnih godinu dana bili smo svedoci hiperprodukcije kriptovaluta, a najčešće u cilju kratkoročnog sticanja profita. Zbog toga se veruje da će od trenutnih 1.590 kriptovaluta, preživeti svega nekoliko. I to samo one kojima jedini cilj nije rast cene u menjačnicama, već realna upotreba – transakcije novca, ideja, robe i usluga – bez centralnog autoriteta i posrednika. To je, u stvari, i bio razlog stvaranja ove tehnologije. Uprkos velikom broju informacija, pa i ogromnom broju samih kriptovaluta, o nastanku, toku i smislu ovog digitalnog novca, zapravo se malo zna. Za proteklu deceniju od kada se pojavila prva kriptovaluta bitkoin, takozvano rudarenje ili majnovanje zarazilo je planetu.PROČITAJTE JOŠ: Bitkoin ‘rudari’ potroše više struje nego manja evropska država I u Srbiji je, u pojedinim periodima, bilo onih koji su mogli pristojno da zarade od ovog posla. A zapravo su kupovinom računara, opremljenog specijalnim grafičkim kartama, stavljali svoju opremu, energiju i vreme u službu potpuno nove tehnologije i za to bivali nagrađeni.PROČITAJTE JOŠ: „Rudar“ kriptovaluta: Dobro se živi i od kopanja, ali virtuelnog! – Uložio sam pre četiri meseca 3.000 evra u „mašinu“ i uprkos trošku od 60 evra mesečno za struju, u prva dva meseca sam zaradio po 800 evra, a naredna dva prosečno 500 evra. Iako je vrednost etereuma koji „kopam“ opala sa 1.500 na 680 dolara, očekujem da za nekoliko meseci počnem da zarađujem ozbiljniji novac – kaže Jovan iz Kragujevca. Po rečima Ivane Todorović, ekonomiste softverske firme „Balkaneum“, tvorac ove epohalne tehnologije blokčejn je izvesni Satoši Nakamoto – pseudonim iza kojeg stoji čovek ili tim. – Zamisao takvog […]