Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен изјавио је на конференцији за штампу у Бриселу да ће алијанса и даље смањивати своје присуство на Косову, без обзира на погоршање ситуације у тој покрајини. Придржаваћемо се већ донете одлуке, у складу са којом ћемо смањити број војника снага КФОР од 15 хиљада на 10 хиљада почетком идуће године.

Мислим да се општа ситуација у сфери безбедности побољшава, те су испуњени сви условии ради предузимања таквог корака, — изјавио је он, додавши да сматра ситуацију са безбедношћу на Косову потпуно задовољавајућом. Коментар нашег посматрача Петра Искендерова.
Изјаве г-на Расмусена о непроменљивом курсу Брисела на смањивање свог војног присуства на Косову чуле су се на позадини највећег током последњих месеци заоштравања ситуације у тој покрајини. У поделеној на српски и албански делове Косовској Митровици долази до сукоба Срба и Албанаца. Полицијски представници ЕУ тешко успевају да контролишу ситуацију да не би дошло до експлозије. У административном центру Приштини албански екстремисти организују нереде, упућене против представништва ЕУ. Лидер радикалног покрета Самоопределење Албин Курти не скрива намеру да онемогући потписивање споразума о сарадњи између ЕУ и Владе Србије, називајући представништво ЕУ на Косову колонијалном администрацијом. И шеф косовске владе Хашим Тачи је заузео отворено провокативни став, изјавивши да је у разматрању теме узајамних односа између ЕУ и администрације Србије стављена тачка. Тиме је он потврдио принципијелно неодобравање акција ЕУ од стране покрајинских власти. Није тешко претпоставити какву ће експлозију страсти изазвати потписивање споразума између Србије и Мисије ЕУ, узимајући у обзир спремност руководстав ЕУ да то учини без обзира на супротстављање Приштине.
Зашто генерални секрета НАТО-а Андерс Фог Расмусен не види у таквој ситуацији повода за забринутост и чак изражава задовољство развојем догађаја на Косову? Одговор се очигледно крије у томе да НАТО од самог почетка није имао за циљ постизање мира и стабилности у Косовској покрајини. Алијанса је решавала на Косову сасвим друге задатке. То је била подршка косовских сепаратиста, стварање њихове сопствене армије и снага безбедности, а главно је било војно-политичко обезбеђење косовске независности – сматра руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Института славистике РАН Јелена Гускова.
Веома је тешко по питању независности Косова да се избегне СБ УН, у којем Русија и Кина заузимају заједнички став. Чак ГС УН може да призна Косово и прими као своју чланицу тек на предлог СБ УН. Кад је тако, НАТО ће наставити свој де-факто одређујући утицај на Косову, подржавати албанске сепаратисте, али са мањим војно-материјалним ресурсима, који су неопходни Бриселу пре свега у Авганистану. Смањење бројног стања снага КФОР не значи да алијанса напушта Косово. Она и даље остаје гарант западне подршке Приштине. Међутим, узимајући у обзир одсуство признања Косова од стране УН, руководиоци НАТО-а су одлучили да за сада пребаце решавање актуелних задатака ЕУ, — сматра Јелена Гускова.