Током читаве следеће недеље у Хрватској ће се одржавати гостовања академског позоришта драме из града Омска. Наши балкански слушаоци су већ упознати са стваралаштвом омских уметника, јер је предпрошле године то позориште учествовало у фестивалу Славија у Београду. 
Све до сада гајимо топле успомене о Србији и Београду.

 На том фестивалу је била јединствена ситуација. У Београду смо представили две приредбе, једну у оквиру фестивала, другу допунски. Како сам сазнала, ноћу између две приредбе дирекција фестивала је наручила допунску статуету Дон Кихота. А после приредбе су нам ту награду изненада уручили као најбољем позоришту за најбољу приредбу. То је незаборавно. Протекле године су руководиоци Славије посетили наше позориште приликом првог међународног позоришног фестивала Академија. То је био срдачан сусрет. Надамо се да ћемо и даље контактирати. 
Током свог 135-годишњег постојања наше позориште више пута је постало победник позоришног фестивала Станиславски. Стално учествујемо и у престижном фестивалу Златна Маска. Посебно нам је драго што често носимо награде са тог фестивала. Сада је тешко да се наброје сви руски и страни фестивали у којима смо учествовали, и све награде, које смо добили. Наше позориште је добило велики број награда, зато се поносимо тиме. 
Да ли је велико интересовање према вашем позоришту, нарочито код младих? Делатници културе често кажу да је оно у опадању, — питао је наш дописник Светлану Вигилеј. 
… 
Знате ли, у сваком случају о нашем позоришту могу да кажем да међу нашим гледаоцима има много младих, — каже Светлана Вигилеј. — Безусловно, основни део сачиавају старији људи, међутим, студенти и иначе млади нашег града нису равнодушни према позоришту. То, свакако, не значи да млади немају и друге интересе, међутим они посећују наше представе што не може а да нас не радује. Практично свако вече се наше приредбе одржавају у дупке пуној сали. Таква је ситуација и у сваком руском и страном граду где идемо на гостовања. Разуме се, у таласу масовне културе, спотске свести, серија — људи, склони размишљању, и емотивним утисцима долазе пре свега у позориште. 
Према речима Светлане Вигилеј, на живот омског позоришта није утицала ни финансијска криза, која је обухватила све сфере делатности. 
У сваком случају, што се тиче нашег позоришта, — каже Светлана Вигилеј, — могу да тачно кажем да нам се живот није променио, не осећамо утицај светске финансијске кризе. И даље радимо, и даље дајемо премијере. Буквално пре пар дана од премијере смо почели 136. позоришну сезону. У новембру ће почети пробе још једног савременог драмског комада. Недавно смо се вратили са фестивала Реално позориште, одржаног у Јекатеринбургу, идемо на гостовања у Хрватску. Дакле, без обзира на кризу, живот се наставља, свако веће имамо пуно гледалаца. 
У нашем разговору са Светланом Вигилеј обухватили смо и савремену драматургију. Многи историчари позоришта помињу савремене драмске комадеа доста скептично. Да чујемо мишлење Светлане Вигилеј. 
Чини ми се да репертоар позоришта, поготово као што је наше, мора да буде избалансиран. Равнотежа мора да се постигне између класике и садашњости, као и по питању жанрова. Позориште мора да има и комедије, и мелодраме, односно, да има и озбиљне ствари, и неке пријатне, за разоноду. Иначе, нема ништа лоше што редитељи често укључују у репртоар једне те исте класичне драмске комаде. Они су вечни. О савременој драматургији не могу да говорим само негативно. Свакако, данас има много графоманства, много бесмислених ствари, чак и епатажних. Међутим, има велики број савремених аутора који ће, чини ми се, кроз неколико година или деценија постати класици за идуће генерације. Например, сами смо једном прочитали драмски комад једног од наших савремених драмских писаца и дошли до закључка да је он достојан да буде укључен у репертоар нашег позоришта. После повратка из Хрватске, почетком новембра, почећемо пробе тог драмског комада. 
Што се тиче предстојећих гостовања Омског позоришта у Хрватској, Светлана Вигилеј прича шта су они приремили за хрватске гледаоце. 
… 
Хрватској публици ћемо представити три драмска комада, која је поставио наш бивши главни редитељ, заслужни делатник уметности Евгениј Марчели. То су На летовању Максима Горког, уобичајени чеховљев Вишњак и Фрекен Жили шведског писца Аугуста Стриндберга. Те приредбе увек уживају успех и код руских, и код страних гледалаца. Надамо се да ћемо и у Загребу достојно представити наше позориште страним гледоацима. Осим тога, — наставља Светлана Вигилеј, 26. септембра ће бити представљена лабораторија савремене драматургије Урала, Сибира и Далеког Истока која ради при нашем позоришту. Желимо упознати наше хрватске пријатеље с реалном савременом руском драматургијом. То су драмски комади, који, према мом мишлењу, очито демонстрирају однос према животу младих грађана Русије, постављају етичка питања, која мора да решава сваки млади који живи у Русији. 
Дакле, почињу гостовања Омског академског позоришта драме у Загребу. Надамо се да ће руски уметници из сибирског града Омска оставити пријатан утисак код хрватских гледалаца.