02.09.2021 / 09:16

Микис Теодоракис, један од највећих грчких композитора, преминуо је у 96. години

Теодоракис је светску славу стекао радећи музику за филмове „Грк Зорба“, „З“ (1969) и „Серпико“ (1973).

Рођен је 29. јула 1925. године на острву Хиос у Грчкој. Од младости је био фасциниран музиком, био је самоук, и још као дете је писао песме, иако није имао инструменте.Након активног учешћа у отпору против окупатора у Другом светском рату, када је тешко мучен, уписује се на Атински Конзерваторијум у класу Филоктитиса Економидиса, а касније и на Конзерваторијум у Паризу, где учи музичку анализу класи Оливијеа Месаиена и дириговање код Ежена Бигоа.

Његова прва симфонијска дела, Концерт за клавир, Прва Свита, Прва Симфонија су доживеле међународни успех.

Златну медаљу на Московском Музичком Фестивалу осваја 1957. године, а 1959. га Дариус Мило предлаже за Америчку Копли Музичку награду за Најбољег Композитора године након праизведбе његовог балет Антигона у Краљевској Опери Ковент Гарден у Лондону.

Организовао је концерт против бомбардовања СРЈ.

– Јуче је у Вашингтону потписан закон џунгле и право јачег. Сједињене Државе сада заједно са европским земљама могу да суде, пресуђују и кажњавају све оне који мисле. Сви они који мисле не уклапају се у њихове планове. Није претерано рећи да улазимо у топлу нову средњовековну одећу и обућу, памучне шалове и рукавице. Ново ледено доба долази – рекао је Теодоракис, и наставио несмањеним жаром:

– Када је бомбардовање почело изјавио сам да су међународни злочини и убиства које помињу заправо изговори, да они не хају за разговоре и споразумно проналажење решења, већ да им је главни циљ да претворе Југославију у спржену земљу што ће и учинити уколико не наиђу на отпор. Желе да претворе Србију у пустош, пустињу пепела и крви, да би је могли показати наредним жртвама и рећи „погледајте шта ће вам се десити ако се не покорите“. Ми Грци морамо бити поносни јер смо једини који уједињени и посвећени кажемо НЕ варваризму – громогласно је поручио Теодоракис, па наставио:

– Ми стојимо поред жртава, наше српске браће, и желимо да наша песма нађача звук сирена које плачу и фијук ракета. Београде, данас певамо за тебе.

Сваку његову реч је пратио громогласан аплауз са атинске Синтагме, а овај снимак и после више од 20 година изазива језу и показује како право братство изгледа.