Evropska komisija donela je odluku da izdvoji za vlasti Kosova novi bespovratni kredit od 100 milina evra. U pitanju je novac iz tzv. fondova EU za pretpristupanje namenjen za pružanje pomoći potencijalnim članovima Unije.

 Među njihovim mušterijama su Makedonija, Turska i Hrvatska koje imaju status kandidatkinja za članstvo u EU. Sedište Evropske komisije već je obećalo da će godišnje izdvajati za Kosovo najmanje 70 miliona evra tokom barem 3 naredne godine. Replika našeg komentatora Petra Iskenderova. 
Ceremonija potpisivanja odgovarajućeg sporazuma 25. septembra u Prištini bila je maksimalno svečana – uz učešće šefa lokalnog predstavništva Evropske komisije Renca Davidija i premijera samoproklamovane kosovske države Hašima Tačija. Ali ova svečanost jedva da je maskirala krajnju sumnjivost finansijske politike Evropske komisije. Zamašna sredstva, i to u uslovima globalne ekonomske krize, izdvajaju se bespovratno čak i ne za zemlju, već za teritoriju koju nije priznalo 5 članica EU. 
Apologeti kosovske nezavisnosti mogu da kažu da i prijem Turske i Makedonije u EU izaziva vatrene diskusije, ali to im ne smeta da svestrano sarađuju sa Unijom. Međutim, prvo, nezavisnost ovih zemalja čak i kod njihovih glavnih oponenata ne izaziva ni najmanje sumnje sa gledišta međunarodnog prava. I drugo, 100 miliona evra izdvaja se ne za rešavanje uistinu aktuelnih za Kosovo humanitarnih problema, već sa ciljem pripremanja kosovske pseudodržave za stupanje u EU. Drugim rečima, Evropska komisija na svoju ruku izjednačuje Kosovo sa Turskom ili Hrvatskom. 
Neko će reći da je međunarodno priznanje promenljiva stvar. Ali sada nema nikakvih razloga za pretpostavku da e zemlje EU priznati Kosovo. A bez takvog priznanja nema nikakvog smisla govoriti čak i o dalekim perspektivama članstva Kosova. Naprotiv, premijer Španije Hose Luis Rodriges Sapatero je 23. septembra, na konferenciji za štampu u sedištu UN, izjavio da njegova zemlja neće promeniti negativan stav prema priznanju nezavisnosti Kosova. Nedavno je i vlada Slovačke dala analognu izjavu. 
Prema tome, bespovratno izdvajanje zamašnih sredstava evropskih poreskih obveznika ostvaruje se na ime budućeg efemernog priznanja. Parafrazirajući jednog junaka ruskih pisaca-fantasta, braće Strugacki, to nije ništa drugo do pokušaj da se frak navuče na oktopoda koji u stvari i ne postoji. A s obzirom na skrupuloznost kosovskih knjigovođa, nameće se sledeći zaključak: Evropskoj komisiji je postavljen zadatak da po svaku cenu uvuče Kosovo u EU, i pored negativnog stava 5 njenih članica. 
Upravo politička porudžbina objašnjava sve gluposti politike EU prema Kosovu, kao i činjenicu da Brisel bezočno ignoriše realne potrebe druge teritorije, Južne Osetije, koja je stradala u agresiji Gruzije. Evropski parlamentarci koji su je ovih dana posetili pozvali su EU da joj pruži barem humanitarnu pomoć. Ali u politici Brisela humanost, po svemu sudeći, nije predviđena. Isto se može reči i o međunarodnom pravu.