На многе земље врши се притисак да признају једнострано проглашену прошле године независност Косова, — изјавио је министар иностраних послова Србије Вук Јеремић у интервјуу београдском листу «Данас». Лобирање признања независности Косова се наставља, — додао је он, подсетивши да међу лобистима има и најутицајнијих земаља.

Према његовим речима, делегација Србије је искористила састанке у оквиру 64. седнице ГС УН за пласман свог става о статусу Косова. Имали смо неколико десетина сусрета с шефовима држава, влада и министрима иностраних послова из разних земаља, — рекао је Јеремић. Министар је објаснио да су међу њима и 30 поменутих земаља, на које се врши притисак по питању признања. У наредних пар недеља ће постати јасно колико смо имали успеха у наступу према тим земљама, од којих траже признање независности Косова, — додао је он. Мислим да имамо повода за умерени оптимизам, те неће доћи до новог таласа признања, без обзира на напоре друге стране, — закључио је Јеремић.
Узгред, спрско-косовско питање се све до сада користи као пример у разним, понекад неочекиваним ситуацијама. Рецимо, лидер национално-хришћанског покрета Грузије Георгиј Андријадзе изјавио је у среду грузијским електронским медијима да ће објекат критике међународне независне мисије за истрагу рата у августу протекле године на Кавказу поред председника Саакашвилија бити и народ Грузије. Вероватно, се таква критика не може избећи и зато народ Грузије мора да се дистанцира од Сакашвилија, — рекао је Андријадзе. По његовим речима, такав преседан је био забележен у бившој Југославији, када је међународна иследна комисија оптужила за злочине не само председника Слободана Милошевића, већ и српски народ који је бранио територијалну целовитост своје земље.
У међувремену не престају спорови око енциклопедије коју је недавно штампала Академија наука и уметности Македоније. Подсетимо, да је излазак из штампе Македонске енциклопедије, у којој се Албанци називају Шиптарима, Горштацима и Арнаутима, изазвао протесте од стране албанске заједнице Македоније, која сачињава око 30 одсто становништва земље. Сећајући се, чиме се завршило незадовољство Албанаца у суседној Србији, македонски политичари су одлучили да се умешају, тим пре што је коалициони партнер македонског премијера Али Ахмети био лидер Националне ослободилачке армије која се супротстављала 2001. године македонским властима.
Дакле, премијер Македоније Никола Грујевски и лидер албанске Демократске уније за интеграцију Али Ахмети су изјавили да неће дозволити ниједном политичару или грађанину да искористи ситуацију око енциклопедије да би пореметио равнотежу у међуетничким односима у земљи. Грујевски и Ахмети сматрају да настали проблем треба регулисати путем дијалога и промене спорних делова те енциклопедије. Коалициони партнери су позвали Академију наука и уметности Македоније да нађе излаз из те ситуације. Зато данас сви знамо ко и како креира историју.