На Косову је могућ нови талас међуетничког насиља. Овакав закључак садржи реферат генералног секретара УН Бан Ки Муна. Како би се избегао отворени сукоб, потребна је, по мишљењу генералног секретара, сарадња Срба и Албанаца, као и Београда и Приштине.

Закључак Бан Ки Муна је сасвим логичан, мада помало закаснео. Шансе за постизање компромиса између две етничке групе свеле су се практично на нулу после једностраног проглашења независности Косова од Србије. Фактички, генерални секретар УН је признао да је варијанта косовског регулисања за коју је лобирао запала у ћорскокак. И даље делује резолуција која захтева да се нађе компромисно решење косовског проблема на основу поштовања територијалне целовитости свих балканских држава. Ипак албанске власти Приштине сматрају документ неважећим. А косовски Срби оптужују Мисију УН и лично Бан Ки Муна због саглашавања са сепаратистима. Београд сумња да у суштини руководство УН доприноси јачању албанских структура управе на Косову. Мишљење руководиоца Цента за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Јелене Гускове.
Данас је положај Бан Ки Муна врло сложен. Он је у потпуности подржавао линију самосталности и независности Косова, између осталог план Мартија Ахтисарија који није потврдио СБ. Без мандата СБ у покрајину су били уведени контигенти међународних снага. Све то говори о томе да је став Бан Ки Муна оријетнисан на САД. И у ситуацији кад више од годину дана Косово формално нема независност, када Косово никада неће проћи СБ, зато што су ставови Русије и Кине врло чврсти, осећа се да започиње тражење неких других методика – како да Косово ипак добије независност? Овде могу постојати различите варијанте. Врло велики притисак је учињен на Београд, сасвим недавно Тирана је покушала да говори о спајању Косова са Албанијом. Када Бан Ки Мун каже да је ситауција на Косову сложена, он највероватније има у виду не повлачење међународних снага одатле, већ приморавање Србије на прихватање решења које предлажу САД. Зато што без Београда Русија неће кренути на уступке.
Данас је очигледно да је државност Косова остала да мало виси у ваздуху. Косово не може да користи плодове независности, пошто је та независност само декларативна, а суверенитет нема стабилан темељ. Аналитичари сматрају да се главни проблем за УН на Косову састоји у одсуству реалних полуга деловања на ситауцију. То све више забрињава косовске Србе. За сада покрајини полази за руком одржавање релативне стабилности. Али ситуација ће се нагло заоштирти ако албанске власти покушају да силом узму под контролу север Косова. У том случају у помоћ сународницима могу да притекну добровољачки одреди из Централне Србије, а то је већ нови српско-аблански конфликт. Алтернатива је избор адекватније стратегије за Косово од стране међународне заједнице, као и одустајање генералног секретара УН од тенденциозног прилаза том питању, који никако не одговара његовом високом мировњачком статусу.