Иако позната у свим земљама, српске шљивовице нема у „Фри шоповима“, нити је заштићена као српска. Да бисмо добили потврду да је та ракија, како стручњаци кажу, најбоље и технолошки најсавршеније пиће на свету, организован је избор за најбољу српску шљивовицу.

Иако позната у свим земљама, српске шљивовице нема у „Фри шоповима“, нити је заштићена као српска. Сезона је печења шљивовице.

 Да би ракија била добра, потребни су лампек и табарке, то јест казан и буре, јака ватра и воља, знање, традиција, у жару неки печењак или кромпир и најбитније добра шљива. И то само воћка, без вештачких додатака.

„Чула сам да може да се стави свашта, да може да се стави шећер, али ми не стављамо, ми печемо чисту ракију. Значи само шљиве и ништа више. Најбитније је да буде казан чист, да буде све лепо опрано, да буде чисто и да судови за прихват ракије буду чисти и то је све“, каже Снежана Пауновић из села Буковице.

Мирослав Милосављевић Кенеди, пече ракију 40 година. Каже да ће можда баш његова шљивовица понети ленту, на избору за најбољу. Рецепт за, тзв. „Кенедијеву шљиву“, наследио је од оца. За ову годину планира да испече 2.000 литара познате српске ракије.

Годинама се ракија пече по истом принципу. Ипак, Србија има проблем да српску шљивовицу као бренд, лансира у свет, јер њен квалитет није уједначен. Убудуће то неће бити тако.

„Произвођачима тог пића, тог блага алкохолног, поручио би да заиста узму мало и књиге у руке, да се едукују и да поштују основне закономерности при производњи. Не може свако да производи како хоће. То мора да се унифицира, да долазе на курсеве обуке“, каже професор Нинослав Никичевић из „Технологије алкохолних пића“.

Да бисмо добили потврду да је шљивовица, како стручњаци кажу, најбоље и технолошки најсавршеније пиће на свету, организован је избор за најбољу српску ракију од шљиве.

Која је најбоља ракија  оцениће стручњаци у јануару следеће године. Потребно је доставити три флаше на Пољопривредни факултет у Београду, најкасније до 10. децембра.

То су важне информације за произвођаче шљивовице. Потрошачи, односно свакодневни дегустатори кажу да је довољно попити једну до две чашице.

Они који се заиста разумеју кажу да добра шљивовица треба да клизи, да греје стомак, а да у устима не сме да остане горак или кисео укус.