Тако је предавач Коломенске богословије код Москве Андреј Мељков посветио је данас специјално предавање личности Павла — теологу, поглавару Српске православне цркве и просто човеку.

Патријарх Павле је оставио опсежну литерарну баштину, али за сада нам је тешко да ближе упознамо његове теолошке радове јер у Русији практично нису преведени. Мислим да је сада, у спомен на патријарха, неопходно да се лати превођења његових радова како бисмо могли да завиримо у ову духовну ризницу. Јер, српска духовна литература је уопште богата и својеврсна и увек се ослањала на дубоку оданост православној вери. Зато смо веома захвални Српској цркви на томе што дарежљиво преноси своје богато искуство на остали православни свет.
Друго о чему намеравам да говорим са полазницима богословије је то што је пресвети Павле успео да консолидује око себе достојне архијереје, да спречи расцеп у Српској православној цркви, па сам сигуран да ће Српска црква изабрати достојног јерарха који ће наставити дело преминулог патријарха исто тако као што је он настављао дела својих претходника.
Али не само специфичности црквене активности Павла, већ и његов лични аскетски подвиг треба да буду што више познати, пре свега, онима који намеравају да повежу свој даљи живот са пастирском делатношћу – закључио је предавач Коломенске богословије код Москве Андреј Мељков.

Коментатор православног часописа „Фома“ Алексеј Соколов сматра да је патријарх Павле дао непроцењив допринос схватању православља од стране наших савременика.

Сви ми морамо да научимо од њега. Потресна скромност пресветог патријарха, његова памет и кроткост добро су познате верницима у Русији. Мој познаник, свештеник, причао је како је једном патријарх Павле дошао у нашу земљу, у Серафимо-дивејевски манастир Света тројица. Поглавар Српске православне цркве дошао је на железничку станицу, али стицајем прилика, аутомобил са свештеницима већ је отишао. Патријарх се није се револтирао, већ је одлучио да сачека неки аутобус, да се некако споразуме са локалним становницима и да крене у манастир. Сви су га дали за обичног калуђера. Е па, скромност, вештина монашког понашања – то је велика врлина.
Али са друге стране, био је не само калуђер-испосник који живи искључиво ради духовног усавршавања – наставио је наш саговорник. – Као патријарх, успео је са сачува Цркву, без обзира на тешку међународну ситуацију, без обзира на притисак вршен на православни свет, успео је да помогне Цркви да одоли томе. Потресна је комбинација: личност велике скромности и при томе талентовани руководилац – ево примера који нам је Павле оставио – закључио је коментатор православног часописа „Фома“ Алексеј Соколов.