PTC – 02. дец 2009

Аргентина подржала ставове Србије и истакла да сецесија Косова представља најгрубље кршење међународног права. Претходно, делегације Албаније, Немачке и Саудијске Арабије тврдиле да једнострана декларација независности није противна међународном праву, као и да је у складу са правом народа на самоопредељење.

(SrceKrajine = sama lica ovih dusebriznika nam kazu sve , pogledajte ih , jer ih necemo moci zaboraviti )

Делегација Аргентине подржала је пред Међународним судом правде у Хагу ставове Србије да сецесија Косова представља најгрубље кршење међународног права и прети да уруши успостављени међународни поредак, поручујући да се светла будућност једне државе не може градити на тај начин.

Шеф правне службе у Министарству спољних послова Аргентине, Сузана Луис Черути рекла је да је једнострашно проглашење у супротности са резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, која је установила међународно административно и безбедносно присуство и није укинула, нити је могла укинути, суверенитет Србије над Косовом.

„Управо је та резолуција искључила право на самоопредељење, које истучу браниоци независности, прописујући да ће се статус покрајине одредити преговорима и компромисним решењем које мора да одобри доносилац резолуције Савет безбедности“, навела је Черутијева.

Према њеним речима, Аргентина има интерес да учествује у расправи која се води пред МСП јер  је била у Савету безбедности УН када је изгласана поменута декларација.

„Једностраним проглашењем независности јужне српске покрајине угоржен је територијални интегритет и суверенитет Србије и тај потез није у складу са међународним правом“, рекла је Черути.

Према њеним речима декларација није самостални акт, већ је донета у координацији са државама које су ту одлуку подржавале, и назначила да то нису урадиле привремене институције на Косову јер за тако нешто нису биле овлашћене.

Према њеним речима, те државе су прихватиле Косово као државу пре него што је дошло до сецесије, а после признања су наставиле да тврде да је независност најбоље решење.

„Апсолутно ништа не дозвољава покрајини сецесију од државе, а привремене косовске институције су то урадиле“, навела је Черутијева истичући да се тај потпуно незаконити чин не може накнадно конвалидирати.

Черути је нагласила да ће мишљење суда о легалности једностраног проглашења независности имати далекосежне последице на међународно право.

Немачка и Саудијакса Арабија: Сецесија нема ништа са међународним правом

Пред 15 судија МСП, пре обраћања Аргенитне свој став да сецесија Косова нема ништа са међнародном правом, јер оно не регулише сецесију и да према њиховом тумачењу, сецесија није забрањена изнели су представници Немачке, Саудијске Арабије и Албаније, које су међу првима признале независност Косова.

Она је оценила да једнострана декларација независности Косова није у супротности са међународним правом, резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, нити нарушава принцип територијалног интегритета јер је она била само „један корак напред народа Косова које има специфичну историју и окружење“.

Према њеним речима, један од принципа међународног права – принцип ефективности, једини је примељив на случај Косова, јер оно испуњава, како је рекла, елементе државности, пошто има државотворни народ, територију и владу.

„Косово је постало независна држава јер ју је признало 63 чланице УН, као и 109 чланова ММФ-а и Светске банке“, закључила је Васум-Рајнер.

У име делегације Саудиске Арабије говорио је амбасадор те државе у Холандији Абдулах Алшагруд, који је изразио подршку сецесији Косова, коју је оценио као сагласну са међународним правом.

Барбулуши: Репресија Србије довела до отцепљења 

На почетку другог дана расправе о легалности проглашења независности Косова пред Међународним судом правде, Албанија је оценила да је једнострана декларација о независности Косова у складу са међународним правом.

„Албанија је признала независност Косова и сматра да је она у пуном складу са међународним правом“, рекао је амбасадор Албаније у Холандији Газменд Барбулуши.

Напомињући да је „Албанија из очигледних разлога веома заинтересована за расправу“, Барбалуши је сугерисао да је право народа Косова да се отцепи од Србије произашло из „деценије систематског кршења људских права“ којем су га од 1989. подвргле власти у Београду.

Тада је, по заступнику Албаније, Косову „одузета аутономија и право на самоопредељење“. Репресија над косовским Албанцима врхунац је достигла 1999. „највећом кампањом етничког чишћења после Другог светског рата“ у којој су хиљаде цивила убијене, а 1,5 милиона је протерано из својих домова, рекао је Барбалуши.

Данашње Косово, албански амбасадор је назвао „мултиетничком, демократском државом која је посвећена поштовању људских права и заштити права мањина“ у чему „служи за пример“ многим другим државама.

Фровајн: Међународни закон не забрањује сецесију

Правни заступник Албаније Јохен Фровајн одбацио је тврдњу Србије да је декларација о независности Косова противна међународном праву, тврдећи да то питање „није регулисано“ међународним прописима.

„Не постоји међународни закон који забрањује сецесију као такву, насупрот тврдњама Србије“, рекао је Фровајн, прецизирајући да је отцепљење забрањено само када је последица интервенције друге државе или одлуке расистичких мањинских режима.

Сличан аргумент, Фровајн је употребио и тврдећи да територијални интегритет Србије није био нарушен унутрашњом сецесијом Косова.

По његовим речима, Србија жели да међународно право врати „200 година уназад“ у време када је за проглашење независности нове државе било потребно „одобрење дотадашњег суверена“.

Фровајн је одбацио и аргумент Србије да је Резолуција 1244 Савета безбедности УН забрањивала сецесију Косова, наводећи да је та резолуција престала да обезбеђује привремено решење за покрајину у тренутку када преговорима 2007. није постигнут спорзум.

На сутрашњем заседању своје ставове у корист српских интереса изложиће Азербејџан и Белорусија, док ће представници Бахраина и Аустрије бранити сецесију Косова.

Јеремић: Две трећине света на страни Србије 

Расправа пред Међународним судом правде, који посматрачи, због посебне политике тежине, већ називају процесом века, почела је у уторак представљањем аргумената Србије.

Србија тврди да једнострано проглашење независности Косова представља флагрантно кршење међународног права, јер је текав потез привремених власти у Приштини у супротности са резолуцијом 1244 Савета безбедности УН.

Правни заступници Србије нагласили су да је, важећом резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, искључено било какво решење статуса Косова које нису прихватиле обе стране и које није одобрило најмоћније тело светске организације.

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић изјавио је да је Србија, у расправи о једностраном проглашењу независности Косова, показала мудрост, сталоженост и снагу и напоменуо да се ради о борби „коју нећемо изгубити, уколико останемо истрајни и јединствени“.

„Више од две трећине света, историјска правда и међународно право су на страни Србије. То смо показали у судници“, рекао је Јеремић.

Како је истакао, ради се о борби „коју нећемо изгубити, уколико останемо истрајни и јединствени“.

„Неопходно је јединство државних органа, грађана, партија и народа“, нагласио је Јеремић.

Двадесет осам аргумената за и против  

После трочасовног излагања ставова Србије, говорницу суда у Хагу преузели су приштински министар спољних послова Скендер Хисени и његов правни тим, којима је, такође, на располагању било три сата да представе своје аргументе.

Хисени је изјавио да су ставови који је тим Србије изнео пред Међународним судом правде у Хагу потврдили оправданост проглашења независности Косова.

„Нисмо чули ништа ново. Уверени смо да ће суд потврдити вољу народа Косова да буде независан и слободан“, рекао је Хисени.

Хисени је навео да је Косово држава, у којој министарства спроводе законе и судови раде, уз заштиту мањина и њиховог културног и верског наслеђа.

Осим представника Србије и косовских Албанаца, најављено је учешће представника још 28 држава, који ће своје ставове о једнострано проглашеној независности Косова представити у излагањима чије је трајање ограничено на 45 минута. Међу тим државама је и свих пет сталних чланица Савета безбедности УН.

У корист српских интереса и одбране међународног права говориће наредних дана, Кина, Русија, Шпанија, Румунија, Аргентина, Азербејџан, Белорусија, Боливија, Бразил, Бурунди, Кипар, Венецуела и Вијетнам, а очекује се да током усмене расправе то учине још неке државе.

У прилог самопрокламоване државе Косово аргументацију ће изнети, САД, Француска, Велика Британија, Немачка, Албанија, Холандија, Норвешка, Хрватска, Аустрија, Бугарска, Саудијска Арабија, Бахреин, Данска, Финска и Јордан.

После окончања јавне седнице, 15 судија Међународног суда правде проучиће изнете аргументе и већином гласова, како се очекује половином идуће године, донети саветодавно мишљење о легалности самопроглашене независности Косова.