Za i protiv secesije
BEOGRAD/HAG – Drugog dana usmene rasprave povodom pitanja legalnosti deklaracije o nezavisnosti Kosova, pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu argumente za i protiv izneli su predstavnici Albanije, Nemačke, Saudijske Arabije i Argentine. Predstavnici prve tri najavljene države govorili su u prilog secesije Kosova pošto su ga priznale kao samostalnu državu, dok je Argentina branila interese Srbije i međunarodno pravo.
Predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Argentine Suzana Ruis-Čeruti, govoreći pred sudskim većem, iznela je stav svoje zemlje da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i da se tim aktom narušava teritorijalni integritet Srbije.
Tadić: Odluka na terenu prava
Predsednik Srbije Boris Tadić smatra da će odluka Međunarodnog suda pravde o Kosovu dominantno biti na terenu prava, a ne politike.
– Očekujem da će diskusija biti usredsređena na međunarodno pravo. To je teren na kome Srbija stoji kudikamo bolje nego što je to bila politička ravan sa koje smo devedesetih godina došli u problem s Kosovom i Metohijom, koji je tada internacionalizovan i kada je sve krenulo u politički i bezbednosni sunovrat – rekao je Tadić.
Predsednik je ukazao da je bilo potrebno mnogo energije da temu Kosova pomerimo na teren prava i diplomatije i sada očekujemo odluku u boljim okolnostima za Srbiju. On je ocenio da je učešće najvećih zemalja u toj diskusiji dokaz kredibilnosti Srbije u međunarodnoj zajednici.
– Proglašenje nezavisnosti Kosova je rezultat koordinisane akcije privremenih organa samouprave na Kosovu i nekih država koje su podržavale proglašenje nezavisnosti. Dakle, radi se o mešanju u unutrašnje stvari jedne zemlje. Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova nema legalnu osnovu ni u pravu naroda na samoopredeljenje – ocenila je ministarka spoljnih poslova Argentine uz konstataciju da Rezolucija 1244 ne daje pravo državama da podstiču secesiju Kosova.
– Argentina nikada ne bi glasala za Rezoluciju 1244 da je u njoj tako nešto navedeno, jer Rezolucija 1244 ne predviđa mogućnost da kosovski Albanci proglase nezavisnost, već poziva na pronalaženje sporazumnog rešenja. Jednostrano proglašena nezavisnost Kosova je u flagrantnoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244 i osnovnim principima međunarodnog prava, kao što je poštovanje teritorijalnog integriteta država – izjavila je Suzana Ruis-Čeruti.
U izlaganju dugom 45 minuta, koliko svaka od država prijavljenih za raspravu ima na raspolaganju da iznese svoje argumente, pravna zastupnica Nemačke Suzane Vasum-Rajner govoreći u korist Prištine ustvrdila je da deklaracijom o nezavisnosti nije prekršeno međunarodno pravo, kao i da njome nije narušen princip teritorijalnog integriteta Srbije, budući da se taj princip odnosi samo na odnose među državama, ali „ne i na narode koji imaju pravo na samoopredeljenje“.
– Deklaracija o nezavisnosti Kosova u skladu je sa međunarodnim pravom, a vlada u Berlinu uverena je da je ta deklaracija učvrstila stabilnost i mir u regionu – rekla je Rajnerova.
Govoreći u ime albanske delegacije, profesor Joćen Frovein izjavio je da secesija Kosova „nema ništa sa međunarodnim pravom“, niti međunarodno pravo ima šta da kaže o deklaraciji nezavisnosti Kosova, napominjući da većina zemalja UN nije izrazila želju da učestvuje u raspravi povodom savetodavnog mišljenja.
– Međunarodno pravo ne reguliše, odnosno ne zabranjuje secesiju – naveo je Frovein i napomenuo da bi SB UN već preduzeo korake u cilju zaštite međunarodnog prava i poretka da su oni bili oskrnavljeni secesijom Kosova.
Slične stavove iznela je i delegacija Saudijske Arabije u čije ime je govorio ambasador te države u Holandiji Abdulah Alšagrud, koji je izrazio podršku secesiji Kosova, koju je ocenio kao saglasnu sa međunarodnim pravom.