19. фебруара Међународни кривични трибунал за бившу Југославију у Хагу започиње широко разматрање проблема свог наслеђа. Реч је о спровођењу међународних дискусија на рачун перспектива коришћења нагомиланих писаних, аудио и видео материјала од стране свих заинтересованих држава.

Узмајући у обзир да је Хашки трибунал од тренутка свог оснивања 1993. године већ одржао 144 суђења, његова документарна база је јединствена. Ипак наш аналитичар Петар Искендеров сматра да наслеђе    Трибунала треба тумачити шире, него скуп докумената и сведочења. И ово наслеђе ни из далека није једнозначно.
     Материјали нагомилани у Хашком трибуналау несумњиво су врло занимљиви за све који се занимају за историју Балкана у последњих двадесет година. Ипак, судећи по извајама функционера, они се надају да ће се километарски судски архиви широко користити у балканским престоницама и то не само у научне сврхе. Ради се о томе, што према постојећим одлукама СБ УН, Хашки трибунал треба да прекине рад крајем текуће године. Али већ је јасно да овај рок неће моћи да се испоштује. Суђење бившем лидеру босански Срба Радовану Караџићу, које није још ни започело како треба, отегнуће се најмање до краја 2012. године. На дневном реду остају други велики случајеви, између осталог против бившег команданта војске босанских Срба Ратка Младића и бившег лидера хрватских Срба Горана Хаџића. Они се још налазе на слободи.
У насталој ситуацији Хашки трибунал ће бити приморан пре или касније да донесе одлуку о предаји свих неразмотрених случајева судовима националне јурисдикције балканских земаља. И то ће бити нови изазов за светске силе, и за читаво међунаордно правосуђе – сматра шеф одељења за историју словенских народа Југоистичне Европе у ново време Иститута за славистику РАН Александар Карасев. 

     Међународна заједница треба да покуша да нађе оно решење које би задовољило заинтересоване стране – каже Александар Каресев. Ипак главни проблем се састоји у томе што је Хашки трибунал од почетка заузео тенденциозни став о врло многим важним догађајима крвавог распада Југославије. Поклонивши огромну пажњу истрази правих и умишљених српских злочина, он је са много мање марљивости проучавао злочине Хрвата и босанских муслимана. Чудовишни злочини косовских Албанаца су се разматрали фрагментарно, и казне су изречене другостепених фигурама. Многе аларнамтне чињенице, попут оптужбе Албанаца за трговину органима убијених Срба, на чудан начин су одражене не у материјалима случајева, већ на страницама мемоара бившег Главног тужиоца Карле дел Понте. Зато касније коришћење тако тенденциозно одабраних истражних материјала изазива озбиљне сумње. Они могу да постану елемент нових антисрпских кампања – сада већ на нивоу националних судова балканских земаља, уверен је Александар Карасев.
    Тако ће одлука о заиста сазрелом прекиду делатности Хашког трибунала, на шта доследно позива Русија, натерати међународну заједницу да се замисли над новим принципима истраге злочина на територији бивше Југославије. Најважније је да ови принципи не постану поново монета за поткусуривање у рукама геополитичких фактора.