BEOGRAD – Ovo je poslednji put da obeležavamo dobrovoljni odlazak Vojislava Šešelja u Haški tribunal, kaže u intervjuu za Glas Zoran Krasić, šef pravnog tima za odbranu lidera SRS.
Krasić objašnjava šta je Šešelja nateralo da otputuje u Hag, koliko je u međuvremenu profitirao i u čemu se sastoji njegova najveća pobeda.

– Otišao je u tamo jer je pet puta pre toga postavljao pitanje Tribunalu da li imaju nešto protiv njega. Želeo je da poseti Srbe u Hagu, ali mu to 2002. nije dozvoljeno, pod izgovorom da predstavlja opasnost po Kraljevinu Holandiju! Osim toga, uvek kad su se održavali izbori, pojedini političari su ga prozivali da je haški optuženik. U Hagu je tolike godine i mi zato sutra organizujemo skup u Domu sindikata, kako bismo obeležili taj dan i podsetili javnost da počinje osma godina otkako je Voja u pritvoru, a nema presude.

Hoće li ovo obeležavanje godišnjice biti poslednje?

– Nadamo se da će biti tako.

Da li ove godine haški sud mora da donese prvostepenu presudu?

– Kada su oni u pitanju, sve je neizvesno. Eto, prošle godine su napravili pauzu od godinu dana, i to pet sati pre nego što je trebalo da se završi izvođenje dokaza, kako bi razmatrali navodno nepoštovanje suda?! Sada saznajemo da je drugi postupak za nepoštovanje suda pokrenut istovremeno kada i prvi, ali o tome Vojislav nije znao ništa. Mogli su da združe ta dva postupka, ali nisu. Znaju da se posle nekih odluka Pretresnog veća dovodi u pitanje njihov kredibilitet kao sudija. Sporna je i težnja da mu se nametne branilac.

Sada se brani sam?

– Konačno je u tome uspeo u decembru 2006, posle 28 dana štrajka glađu. Tada je ostvario pravo na privilegovanu komunikaciju, na registraciju pravnog tima, na posete članova porodice, pošto je Jadranka Šešelj bila jedina osoba koja je morala da popunjava dve izjave prilikom ulaska u pritvorsku jedinicu.

Da li su ta prava sada redukovana?

– Pravo na privilegovanu komunikaciju sa savetnicima jeste. Neko je procenio da sam ja opasnost za Tribunal čim mu je zabranjena privilegovana komunikacija sa mnom.

Zašto je bilo važno da se Šešelju nametne branilac?

– Da ne bi mogao da priča u sudnici i da saslušava svedoke. Zamislili su pretres tako što tužilaštvo svedoka pita da li ima nešto sporno u njegovoj izjavi, na šta svedok kaže da ima jedan zarez viška. Onda branilac, koga plaća sekretarijat, pita svedoka da li je to stvarno njegova izjava, a svedok to potvrdi. Potom ga branilac upita kako je putovao od Beograda do Haga, ovaj kaže – dobro. Tako bi mnogi falsifikati postali činjenice. Zahvaljujući tome što se Vojislav sam brani, mnogi falsifikati su propali.

Kakvu političku poruku Šešelj danas šalje?

– Da istrajemo na svom putu. Mi nismo stranka koja se odriče predsednika. Odrekli smo se onih koji su sami izabrali da odu. Stranka je odgovorila na puč čija je svrha bila da se Vojislav prepusti sam sebi, da nam otmu partiju i da krenemo ka evroatlantskim integracijama. Pošto to nije uspelo, krenulo je sa otimanjem mandatima. Toliko su se zapetljali da će od Skupštine napraviti akcionarsko društvo sa 250 poslanika, pa će svaki tajkun moći da kupi većinski paket od 126.