Diplomatska nota uručena je ambasadoru Kanade u Rusiji pošto su Izabel Fransoa i Mark Opgenrot kanadski državljani. Ovaj korak je odgovor na lišenje akreditacije 2-ce ruskih diplomata, poslenika stalnog predstavništva Rusije pri NATO-u.

Viktor Kočukov i Vasilij Čižov lišeni su akreditacije u sedištu Alijanse u Briselu 29. aprila, a 5. maja proterani iz Belgije. Predstavnici Rusije optuženi su za špijunažu. Moskva je vratila istom merom objavivši da lišava akreditacije 2 saradnika informbiroa NATO-a u ruskom glavnom gradu. Kao što je danas rekao Sergej Lavrov, takvi su „zakoni diplomatskog žanra“ i partneri iz NATO-a nisu mogli da očekuju drugačiji odnos. Ali i pored diplomatskog skandala, Rusija teži uzajamno korisnom partnerstvu sa Severnoatlantskom alijansom – izjavio je šef ruske diplomatije.
„Želimo normalan, pragmatičan, uzajamno poštovan rad Saveta Rusija-NATO na osnovu pridržavanja principa kojima se rukovodilo prilikom stvaranja ovog važnog Pre svega principa mehanizma, pre svega, principa da se sopstvena bezbednost ne učvršćuje na račun bezbednosti drugih. A oni koji žele da ovaj princip sahrane i da bezbednost Evrope osiguraju ne kroz dijalog, već putem jednostrane odluke, verovatno, i stoje iza pokušaja da se normalizacija ovih odnosa spreči, po red ostalog, putem ovakvih provokacija“.
Sergej Lavrov je dodao da je odluka Moskve o lišenju kanadskih diplomata akreditacije adekvatan odgovor na dejstva Brisela. To, medjutim, ni najmanje nije vezano sa zamašnim manevrima NATO-a koji su počeli u Gruziji. Pa ipak, šef ruske diplomatije naglasio je da politika povladjivanja Sakašvijlijevom režimu koji Alijansa sprovodi zadaje udar samom vojnom bloku i da je Rusija veoma zabrinuta zbog toga.
Naravno da Brisel i Vašington nisu slučajno odredili vreme za redovni „špijunski skandal“. Po svemu sudeći, ovi dogadjaji, kao i „planirane“ vojne vežbe NATO-a u eksplozivnoj Gruziji, upriličeni su pregovorima Sergeja Lavrova sa državnim sekretarom SAD Hilari Klinton i letnjoj poseti gazde Bele kuće Baraka Obame Moskvi. Samo, nije jasno čemu su glasovite izjave prekookeanskih državnika o težnji za menjanjem odnosa sa Rusijom nabolje?