-Одлука министра Војске Србије, Драгана Шутановца, да наше војнике пошаље на НАТО маневре у Грузију, упркос званичној државној политици о војној неутралности Србије, чин је рушења уставно-правног поретка, због кога он, ако већ нема части да поднесе оставку, мора да буде смењен – рекао је у разговору за „Правду” Владан Глишић, представник Српског сабора „Двери”, који је и покренуо иницијативу за смену министра.

Шта је пресудило да тражите министрову смену, када су поједини српски политичари и пре њега правили сличне аранжмане са НАТО, противне интересима и званичној политици Србије?

-Тачно је да су и пре неки политичари, као на пример Вук Драшковић, потписивали споразуме са НАТО који директно угрожавају интересе Србије! Међутим, ова одлука о учешћу наших војника у војним маневрима са НАТО у близини руске границе дошла је као најсрамнија, и то на васкршњи уторак. У „Дверима” смо закључили да је то најдиректнија провокација, у смислу рушења војне неутралности Србије и нарушавања посебних односа између Србије и Русије, као једине велике силе која подржава одбрану Косова и Метохије.

Да ли је Ваш захтев био подстакнут и одлуком председника Русије Дмитрија Медведева о обустављању сарадње са НАТО?

-Руководили смо се првенствено последицама које из овог неразумног и недопустивог чина може да има Србија. Истина је да смо искористили и анти-НАТО расположење поводом десетогодишњице бомбардовања, које никада није било јаче, а потез Дмитрија Медведева нас је само уверио да смо у праву. Јер, покушај министра Шутановца да на мала врата увуче Војску Србије у НАТО игре, у тренутку када Србија са Русијом ради на заједничким стратешким интересима, дошао је као кукавичје јаје, које је НАТО покушао да нам убаци у корпу са шареним васкршњим јајима.

Оваква одлука може да има вишеструке значајне последице. Које би, по Вашем мишљењу, биле најопасније?

-Последњу одлуку у интересу НАТО видим као скандал од кога имамо штету на најмање четири нивоа. Први је дипломатски, јер наше учешће у маневрима са НАТО је груба провокација руских интереса. Други је уставно-правни, јер министар војни овом одлуком дерогира скупштинску Резолуцију о војној неутралности, дакле директно руши уставно-правни поредак државе. Трећи је политички, пошто су у Грузији демонстрације опозиције против Сакашвилија стална појава, што значи да се Србија меша у унутрашње односе у Грузији, а што наша слободарска традиција не дозвољава и што је „специјалност” НАТО савеза. Четврти је морални аспект, јер ова одлука долази у тренутку када се подсећамо на жртве и ужасе НАТО агресије на нашу земљу, поготово што је 27. априла 1999. војна сила 19 земаља у Сурдулици убила 20 цивила, од којих су 12 били деца.

Верујете ли да ћете успети да издејствујете смену министра из странке његовог врховног команданта и председника Србије?

-Неће бити лако, али морамо да верујемо. Тим пре што смо добили подршку и народних посланика који су, независно од нашег захтева, слична питања и иницијативу покренули у Скупштини Србије. Било би, наравно, часно да министар сам поднесе оставку, али ми немамо илузију да ће он то да учини, па на сваки начин морамо да подстичемо његову смену. Тим пре што је он и иначе у јавности препознат као најистакнутији заговорник НАТО интереса у Србији.

Мислите да министар војни може да одлучује мимо знања и одобрења свог врховног команданта?

-То не би требало, и не би смело да се дешава. Зато очекујемо одговор на једино право питање – ко стоји иза овакве Шутановчеве одлуке? Колико се сећам, председник Србије Борис Тадић, врховни командант Војске Србије, у својој предизборној кампањи је понављао да ниједна српска мајка више неће заплакати за својим сином зато што је живот изгубио у рату. Ово је парафраза његових обећања, али суштина његове поруке је да Србија више неће водити ратове. А маневри на страни НАТО су, без сваке сумње, сврставање на једну ратну страну!

Колико су релевантна имена и институције које су се одмах придружиле захтеву за смену министра?

-Лично мислим да су потписници захтева људи из врха националне и слободарске интелигенције Србије. И овим чином они доказују да су веома живи у свом деловању, иако медији њих прећуткују као и нас. Веома ценим чињеницу да наш захтев за смену Шутановца ужива подршку народних посланика из свих политичких странака у Народној скупштини.

Хоћете да кажете да активности „Двери” нису подржаване медијски?

-Нажалост, прате нас углавном опозициони медији, а таквих је мало. А они најјачи, са највећим ефектима, електронски медији, на челу са Националним сервисом, упорно нас прећуткују или, чак, игноришу. Срећом, није само Београд Србија, па смо се побринули да обезбедимо сарадњу са локалним и регионалним ТВ кућама, које нас пуштају у програм. Засад има више од 20 таквих, и оне покривају целу територију Србије. Дакле, морали смо да се упустимо у „медијску герилу”.

Међу потписницима захтева навели сте и имена јавности досад непознатих невладиних организација. Какав је њихов утицај?

-Да, једна од њих је „Жене у белом”. Ако пажљивије читате њихове називе, открићете да су све оне, заправо, супротност постојећим НВО, односно наш покушај да на овај начин испровоцирамо пронатовске невладине организације, не би ли тако добили више простора у медијима. Познато је да баш те НВО уживају највећу подршку медија, иако немају никакву подршку ни поштовање у народу.

Невенка Стојчевић