Danas na godišnjicu stradanja 1.500 Srba, mahom sa Korduna, na spomen-obeležju na glinskom groblju biće održan parastos nevinim žrtvama

Glina: Nacionalne podele počele su tridesetih godina prošlog veka (Foto Đ. Đukić) Glina – Glina je veoma uočljivo mesto na mapi srpskih stradanja u Drugom svetskom ratu. Već 1941. godine ovde su se dogodila dva velika pogroma nad srpskim stanovništvom. U javnosti se više zna za pokolj u hramu Srpske pravoslavne crkve, kada je na neshvatljiv način likvidirano oko 1.500 Srba, mahom sa Korduna, pod izgovorom da će biti „samo” prekršteni. Međutim, u senci ovog događaja ostao je majski pogrom iste godine, kada su u ovom banijskom gradiću pobijeni svi Srbi od 16 do 60 godina. Tek pedesetak je izbeglo smrt pukom slučajnošću. Danas, na godišnjicu ovog stradanja, na spomen-obeležju na glinskom groblju biće održan parastos nevinim žrtvama.

Uoči Drugog svetskog rata Glina je bila sedište i administrativni centar kotara. U samoj varošici nešto više od polovine stanovništva činili su Hrvati, a ostali su bili Srbi. U celom kotaru dve trećine žitelja činili su Srbi. I dok su okolna sela bila praktično etnički čista, odnosno ili srpska ili hrvatska, Glina nije podeljena u nacionalne kvartove. Građani su isprepleteni komšijskim, bračnim, kumovskim i drugim vezama.

Nacionalne podele počele su tridesetih godina prošlog veka, kada je advokat Mirko Puk u varošici okupio 20 do 30 „frankovaca” i „pravaša” i osnovao nacionalističku proustašku grupu. Puk je u osnivanju NDH bio blizak saradnik Slavka Kvaternika, ustaškog ideologa, a postao je i ministar pravosuđa i pisac zakona ustaške države.

Puk se smatra glavnim inicijatorom majske likvidacije Srba. U knjizi Slavka Goldštajna „1941. godina koja se vraća” autor navodi da su početkom maja, najpre u Zagrebu, a onda u Glini, počeli dogovori oko akcije. Postoje svedočenja da je na sastanku u Ustaškom stanu, komandi koja je nalazila u centru grada pored hotela „Kasina” dogovoreno da se popišu svi glinski Srbi od 16 do 60 godina, pa su se neki zapitali „čemu popisi kad ih treba likvidirati sve”. Ubrzo su počela hapšenja. Student Zlatko Pinotić, Hrvat i sin direktora osnovne škole, koji je inače prvi kroz grad proneo zastavu NDH, obavestio je svog prijatelja Srbina Boru Meandžiju da se Srbima sprema zlo, pa je ovaj pobegao. Ali trgovac Marko Vujasinović nije poslušao upozorenje, smatrao je da nikom ništa nije skrivio i da se nema zbog čega bojati. Odveden je i ubijen. Pekar Ilija Letić nateran je da na brzinu obuče odelo preko pidžame, kada se pobunio, ubijeni su na licu mesta on i sin Dušan i šegrti Rade i Slavko, a sve u prisustvu pekareve supruge i troje maloletne dece među kojima je bio i sedmogodišnji Đorđe.

U ustaškoj raciji koja je trajala noću 11. i 12 maja odvedeno je blizu 400 Srba, ali i Hrvata koji su se protivili hapšenju svojih komšija. Hrvati su sutradan pušteni, a Srbi su streljani u selu Prekopa, predgrađu Gline gde su meštani uz obalu istoimene reke, u tajnosti, prethodnih dana iskopali rake. Žrtve su streljane, a „overavanje” onih koji su davali znakove života lično je svojim pištoljem izvršio Nikica Vidaković, sin gradonačelnika Mate Vidakovića.

Glinjani su u maju 1941. stradali, kako se ovde kaže, iz čista mira. Pre toga na ovom području nije bilo incidenata niti bilo kakvih povoda sa srpske strane. Kao i u većini slučajeva kada su u pitanju žrtve Drugog svetskog rata na Baniji, broj stradalih u majskom pogromu u Glini nije tačno utvrđen, a pretpostavljena brojka se kreće od 260 do 582. Glina je uoči rata 1941. imala 2.800 stanovnika. Više od pola su bili Hrvati, a u „srpskom” ostatku su pola bile žene. U srpskoj populaciji na koju su ustaše ciljale stradali su svi muškarci od 16 do 60 godina. Spasili su se samo retki. Procenjuje se da je smrt izbeglo pedesetak duša, a svi ostali radno sposobni Srbi u Glini su likvidirani. Sa tim saznanjem dočekana je 1991.godina. U „Oluji” glinski Srbi su izbegli, a do danas se vratila tek trećina.

Đuro Đukić
[objavljeno: 12/05/2009] Politika