Хрвати, драга моја браћо, Желим документа републике Хрватске.

Мој отац је рођен у бројној породици која је већином страдала од Усташа у селу Броћанац – Косиновац кућни број 56. Управљање његовим имањем без његовог пристанка преузели су „Агропроизводи“ (честице 725 и 729/1). Због уништења живота, имовине, документације ни ваљан извод из матичне књиге рођених није могао да добије, несагласје је имена (Миле, Милан, Миливоје..), презимена (Ћуић, Ћујић, Ђуић, Ђујић…) и годишта (1929, 1930), битно је место рођења, отац Мане, мајка Ката, рођена Клашња. Упокојио се 28.05.1991, у Пријепољу. Мој отац се није случајно родио на територији данашње Хрватске. Моји преци су исконски са тих простора. Моје природно право је свето, веће и прече од већине садашњих држављана Хрватске. Хрватска је земља мојих отаца! Хрватска је моја земља! Молим вас да и мени омогућите статус и права која се подразумевају без обзира на веру и нацију. Да је моја мајка римо- католкиња Американка или Немица, да није Српкиња на своју очевину ишла бих слободно.Чињеница да сам Српкиња и да ме родила Српкиња ставља ме ван Закона, одузима ми право на идентитет, на лична документа. Таква дискриминација нема еквивалент у свету. Молим вас учините да и у Хрватској заживе хумани односи, да сте нам „ближњи“ и ако смо Срби, то и Христос захтева. Желим хрватска документа да бих се осећала слободно и рехабилитовано, да би неправду нанету мојој породици ублажили и себе узвисили. Знам! Документа ми оспоравате због моје националне припадности. Молим вас превазиђите неоснован страх или презир. Ако не остварим своје право значи ли да је моја Отаџбина покорена и опустошена, моја права ускраћена? Да ли ћу ако инсистирам и свој живот угрозити? Док сам жива тражићу да признате да сам једна од вас, друге вере али ваша. Ускраћивање права на документа, одрицање је мог постојања. Спречићете ме да инсистирам само ако ме спречите да постојим. Неки Хрвати су учинили да не постоје моји дедови. Ја сам преостала. Немам децу али ме још има. Инсистирам! Постојим! Треба документима да то докажем. Ако за вас не постојим како ћете ме спречити да доказујем супротно? Или дозволите да остварим своје право или да очекујем да ћу бити ућуткана као моји дедови: Мане, Никола… Планирам не само чланство књижевника Хрватске већ и да се кандидујем и постанем председник Хрватске. Сматрам да је интерес Хрватске да ме призна. Време је за праштање и мирење. Време је за љубав. У Београду, Љиљана Ћуић 25. 12. 2010.г.

Ovo pismo je postavila  na SrceKrajine – 30-06-2011 17:19:37 licno Ljiljana .

Iz razloga sto je pismo vrlo interesantno a i da pomognemo koliko toliko , prebacujemo ga na pocetnu stranicu .

Ljiljana sretno  !